Mesec Saturn u Vagi u aspektu konjukcije-Voli me, Ljiljo!
Kada su Mesec i Saturn u aspektu konjukcije u znaku Vage, dolazi do neslaganja između emocije i discipline, nežnosti i odgovornosti, potrebe za ljubavlju i straha od odbacivanja. Osećaj da naklonost mora da se zasluži često potiče iz detinjstva koje je obeleženo hladnijim, ozbiljnijim, emocionalno udaljenim roditeljem. Mesec je simbol emocija i potrebe za sigurnošću. U susretu sa Saturnom, koji simbolizuje strukturu, pravila i ograničenja, osećanja su oprezna ili sputana. Saturn je egzaltiran u Vagi-red, odgovornost i trajnost su na najvišem nivou. Sa Mesecom u Vagi, koji teži harmoniji, lepoti i ravnoteži u odnosima, stvara se sklonost ka zrelim vezama i partnerkama koje su stabilne i pouzdane, ponekad i starijim ili emocionalno zrelijim osobama. Tako se stvara svet u kome se ljubav traži pažljivo, promišljeno i sa dubokom željom za trajanjem. Vladimir Majakovski i Ljilja Brik nisu bili klasična ljubavna priča, već priča čiji tragovi ostaju i na kostima. Kada je Majakovski upoznao Ljilju Brik, kao da je celom svetu poručio: —Ehej! Nebo! Skini kapu! Ja dolazim! Zapravo je dolazio njoj, ženi koja nije bila klasično lepa, ali je imala pogled koji se pamti, glas koji ulazi pod kožu. Nije osvajala lepim licem, već dušom, inteligencijom, neuhvatljivošću. Čak je i Staljin znao ko je Ljilja Brik, toliko je fatalna bila njena senka. Majakovski je ušao u njen život kao neumoljiv i destruktivan, a Ljilja se nije branila. Između njih je bio njen muž, Osip Brik, praktičan, privržen svojoj ženi, smireno prisutan, ravnopravni učesnik u njihovom čudnom trouglu. Njih troje su živeli u odnosu koji je prelazio granice onoga što je svet mogao da razume. Bilo je tu […]
Mars u Škorpiji-strateg koji je najranjiviji tamo gde je najstrastveniji
Ratnik tamne energije koja traži izlaz kroz tišinu i unutrašnji nemir, snaga okrenuta ka unutra, borba bez svedoka, strast koja se taloži. Junaci Svetolika Rankovića ćute, misle i polako tonu u sopstvene bezdane, gde svaka pobeda podrazumeva i gubitak, a svaka odluka je u senci krivice. Pod uticajem ruskih realista ne opisuje stvarnost, već strateški psihu ljudi. Piše o ljudima koje razaraju strasti, ambicije i […]
Mars u Vagi-balans i na ivici haosa
Ovo je ratnik čije je oružje ravnoteža reči, koja se, kao violina, suprotstavlja buci sveta. Danilo Kiš, između lepote i bola, istine i fikcije, sećanja i zaborava na sebi je nosio modrice, nastale udarcima života. Mentalna neuravnoteženost oca, progon nacista, smrt oca u Aušvicu, problemi sa kritikom u Srbiji i optužbama za plagijatorstvo stvorili su od njega pisca jedinstvenog izraza, doslednog sebi. Borac koji je znao da se najdublje bitke vode taktičnošću, kroz rat koji je bio potraga za smislom. Rani jadi su uspomene iz detinjstva, ali i pukotine kroz koje je u njegov svet ulazila svetlost. U tim tišinama Andreas Sam je učio da se čovek oblikuje tamo gde je najranjiviji, a svaki udarac postajao je kamen u temelju stvaranja. Jadi su ga naučili da lomljivo postaje najčvršće kada se pretvori u reč. Siromaštvo, […]
Merkur u Vagi-Milorad Pavić
Merkur u Vagi je um koji meri svaku reč kao dragulj, arhitekta lepote, graditelj mostova stilom koji hoda elegantno, odmereno, sa nepogrešivim osećajem za sklad. Hazarski rečnik Milorada Pavića je delo u kome ništa nije rečeno direktno, a sve je rečeno do srži. Jezik je diplomatski, elegantan, razumljiv svima. Ispod površine svaka rečenica je zamka, most koji vodi ili u svetlost ili u ponor. Pavić nam ne daje priču, već ogledalo od razbijenog kristala koji svaki čitalac sastavlja drugačije i svakome poseče prste na drugom mestu. Knjiga ne pripoveda, ona ispituje istoriju, jezik i samog čitaoca. Hazarski rečnik nas ne vodi kroz radnju, već kroz sopstveni lavirint i dok ga prelazimo, postajemo manje sigurni u priče koje znamo, a više u one koje slutimo. Rečenice mirišu na parfem antikvarnice, na stare rukopise u kojima se čuva dah vremena. Reči su izbalansirane kao za razgovore na dvorovima, uz naklon. On je književni diplomata i zna da i najopasnija istina može da se servira na zlatnoj tacni metafore. Iza te harmonije je tamno mastilo podsvesti, ravnoteža koja je ponekad samo maska iza koje se kriju senke. Istine su nečujne i neumoljive. Čitalac ih ne primeti odmah, ali ga kasnije progone kao da neko šapuće iz mraka. Merkur u Vagi piše između redova, zahteva da se tekst čita polako, pažljivo i upozorava da posle čitanja ništa u nama neće biti isto. Reči su ogledalo. Pavić je stajao između njih kao da je znao da je najdublja istina ona koja se ne vidi. U savremenoj književnosti, prepunoj žurbe, kratkih formi i brzih istina, Pavićev stil deluje kao protivotrov vremenu. Dok svet traži reči putem veštačke inteligencije, on nudi reči koje se otvaraju kao tajne pregrade, kao dvostruke fioke u kojima ništa nije naivno i ništa nije slučajno. U epohi u kojoj se informacije troše brže nego emocije, Pavićev tekst nas uči sporosti, slušanju, ravnoteži između onog što se kaže i onog što se prećuti. Opominje da postoji i drugačija moć-tišine, diplomatije, harmonije, rečenica koje izgledaju kao ukras, a ne deluju kao presuda. Možda je baš zbog toga njegova književnost ponovo toliko savremena jer pokazuje da je ravnoteža najteža forma hrabrosti, lepota najopasniji oblik iskrenosti, a tišina najglasniji način da se nešto kaže. Merkur u Vagi kazuje da se iza svake reči krije i put i iskušenje.
Merkur u Devici-analitika života
Sloboda je dragocena svakome koji je razume po onim dragocenim rezultatima što ih ona donosi.( Svetozar Marković, Srpske obmane, Grafički zavod, Beograd, 1954.) Ovim rečima Svetozar Marković istakao je svoje političke i lične stavove. Pojam slobode može da razume neko ko je dovoljno hrabar i precizno-analitičan da sagleda suštinu slobode i odgovornost koju ona nosi. Svetozar Marković, publicista, književni kritičar, urednik i izdavač, borac za socijalnu pravdu, jasnim promišljanjem umeo je da razdvoji istinu od iluzije, red od haosa, činjenicu od predrasude. Kroz analizu je postavio […]
Merkur u Blizancima-Slobodan Selenić
Jezik nije čoveku dat samo zato da bi mogao tražiti papuče ili još malo čaja. Jezikom čovek, svaki ponaosob, pokazuje dušu, besmrtnu sa svoje jedinstvenosti sadržane u načinu, više no u predmetu govora. (Slobodan Selenić, Očevi i oci. Laguna, Beograd, 2009.) Slobodan Selenić, pisac, esejista, pozorišni kritičar, dramaturg, profesor čija dela i danas svedoče jednom vremenu koje nas je oblikovalo i upozoravaju one koji […]