Od 18. jula Merkur je retrogradan u Lavu. To je ona druga, izgubljena čarapa u veš-
mašini. Nestade u centrifugi nekim nevidljivim, krivudavim putem i nema je…Ova druga
ostade u vešu, razmišljajući gde je pogrešila, te se ova naljutila i pobegla, glavom bez
obzira. A bile su tako lep par, identične, a potpuno različite. Jedna leva, druga desna, dok
ova druga nije poželela individualnost i slobodu.
Dobro nam dođe ovaj retrogradni Merkur. U ovom slučaju pokvarena veš-mašina uopšte
nije tako loša stvar jer da se pokvarila, veza bi bila spasena.
U tekstu postoji jedna nevidljiva činjenica, a to je vera u sjaj ljubavi, do prve centrifuge…
A sada, da se vratimo u realnost.
Dobro mi došao, retrogradni Merkure! Samo si mi ti falio da budem kompletna! Jedino ti
znaš da uz tebe obožavam da vozim u rikverc, fascinirana sam kada mi se pokvari neki
aparat, savršeno se osećam kada zaboravim neki dokument, oduševljeno kada mi
zabaguje telefon i računar, sasvim prijatno sam iznenađena kada neko iza mene na
semaforu svira da krenem iako je još uvek žuto. Volan drži levom rukom, na ruci mu
zlatni sat(Lav), čiji odsjaj direktno cilja moj retrovizor, zalepljen lepljivom trakom.
Činjenica je da on lavovski sija, ali, još uvek nije zeleno. Obožavam tvoj sat koji me budi
sedamnaesti put iako već kasnim, radujem se kada mi stigne da nešto naknadno platim.
Samo uz tebe imam pisma sudskih izvršitelja kojima dajem srce, dušu i svu ljubav ovog
sveta. Stiže i poruka od bivšeg, na zabagovanom telefonu, koji je sigurno zbog njega i
počeo da baguje. Vraća se iz neke kanalizacione cevi, posle centrifuge, da objasni meni
nepoznatu činjenicu da veruje u sjaj ljubavi i da će mi pružiti šansu da se pokajem.
Možda se i ja javim nekom bivšem da mu kažem da sam srećna u ljubavi. Nek crkne
dušmanin!
Lepo ćemo se družiti, moj Merkure, ti i ja…Nemoj posle da pričaš kako te nisam lepo
dočekala. Jesam, uvek, a hoću i sad!
