Rane koje se ne vide
Sigmund Frojd. Rođen je 6.05.1856., sa numerološkim kodom 224. Stepeni iz datuma i meseca su pet i jedan. Lekar duše, čovek koji je prvi put rekao svetu da mnogo toga što radimo i jesmo nije svesno, da duša(dva-četiri) ima podrume, da imamo lično ja, ali imamo i ono ja-ono drugo ja. Znao je da ponekad gledamo na svoj život kao na bajku kako bismo […]
Mesec u Ribama i Leonardo da Vinči koji nije bio-on jeste
Leonardo da Vinči i njegova inteligencija koja kao da je dolazila iz nekog drevnog sveta. Slušao je ono što univerzum govori kroz materiju, sposoban da vidi što je drugima bilo nevidljivo. Nije razdvajao umetnost, medicinu, filozofiju i mehaniku. Sve je za njega bilo jedno isto more oblika koje menja stanje, ali ne i suštinu. Autopsije tela bile su ritual razumevanja toga kako se duh seli u […]
Još jedan Mesec u Blizancima u aspektu sa Uranom i metamorfoza duše
Franc Kafka, pisac jevrejskog porekla, rođen je u Pragu, a ostavio je poseban trag u književnosti 20. veka. Bio je povučen, bolešljiv i gotovo nepoznat kao pisac do kraja svog života. Ipak, njegova unutrašnja drama oblikovala je dela koja su promenila način na koji razmišljamo o svetu, sopstvenom identitetu i krivici. Kafka je odrastao u Austro-Ugarskoj monarhiji, u porodici u kojoj je dominirao snažan, autoritativan otac. Taj odnos bio je ključan za Kafkin psihološki razvoj. Otac je predstavljao silu, ambiciju i uspeh u društvu, a Kafka je bio melanholičnog duha, introspektivan i stalno je preispitivao sopstvenu vrednost. Osećaj nedovoljne vrednosti i straha od autoriteta koji mu je nametnuo otac konstantnim nipodaštavanjem i prezirom pratio ga je čitavog života. Školovanje u prestižnoj nemačkoj gimnaziji dodatno je pojačalo njegovu usamljenost i unutrašnji nemir. Tu se osećao skučeno i neshvaćeno i upravo tada i počinje da piše kao način da preživi sopstvene misli. Pod očevim pritiskom upisao je pravo iako ga to nije ispunjavalo. U tom periodu upoznaje Maksa Broda, prijatelja koji će postati ključna figura u njegovom životu. Brod je bio otvoren, energičan, društven, ali je u Kafkinom talentu prepoznao ono što sam Kafka nije umeo da vidi. Prepoznao je dušu koja boli. Kafka je radio kao činovnik u osiguravajućem društvu, a noću pisao. Iz tih noćnih sati nastaju njegova najpoznatija dela Presuda, Metamorfoza, Proces. Ljubavni život bio mu […]
Vladarka bez domovine-Natalija Obrenović
Sudbina Natalije Obrenović ostala je simbol tragedije žene koja je bila kraljica bez mira, majka bez deteta i vladarka bez domovine. Natalija Obrenović, rođena Keško, rodila se 14. maja 1859. godine u Firenci. Otac joj je bio ruski pukovnik iz grofovske porodice, a majka je poticala iz moldavske vladarske kuće. Rano je izgubila oba roditelja-oca sa šest, a majku sa petnaest godina. Starateljstvo nad njom, braćom i sestrama preuzela je tetka, kneginja Murusi. Školovala se u Moldaviji, Rumuniji i Rusiji gde je stekla široko obrazovanje i evropski duh. Sa šesnaest godina udala se za kneza Milana Obrenovića. Naredne godine rodila je sina Aleksandra, budućeg kralja Srbije. Imali su i mlađeg sina Sergeja, koji je preminuo u detinjstvu. Dolaskom u Srbiju, a naročito nakon proglašenja kraljevine 1882. godine, Natalija se trudila da uvede savremenije društvene i kulturne obrasce. Srbiju je doživljavala kao svoju novu domovinu, a sebe kao srpsku majku i prvu kraljicu posle Kosova. Uključivala se u političke tokove, otvoreno se suprotstavljala austrougarskom uticaju i zagovarala oslonac na Rusiju. Tokom Srpsko-bugarskog rata 1885. godine posebno se istakla brigom o ranjenicima, obilazila bolnice i lično pomagala vojnicima, što nije prošlo nezapaženo. Brak sa Milanom nije bio skladan. Politička neslaganja i lični sukobi rasli su iz godine u godinu. On je tražio oslonac u Beču, a ona je bila okrenuta Rusiji. Milanov temperament i brojne afere dodatno su urušavale odnos. Javna kriza izbila je 1886. godine, a razlaz se pretvorio u višegodišnji skandal. Razvod iz 1888. bio je pravno sporan i kasnije poništen, a Natalija ga nikada nije priznala kao legitiman. Nakon Milanove abdikacije 1889. godine, političke prilike su se okrenule protiv nje. Godine 1891. bila je nasilno proterana iz Srbije. Odbijala je […]
Numerološki broj četiri, moja Srbija i njen prkos vremenu
—Milutine—veli mi Mladen—narod mora brinuti o kostima svoji predaka, od kostiju predaka nema sigurnijeg oslonca, barem za nas, Srbe. …Ja slegnem ramenima, ne razumem srpska posla i srpsku računicu. (Danko Popović, Knjiga o Milutinu, Knjiga Komerc, Beograd, 2025.) Broj četiri-Jarac=Saturn=ženski princip. Broj četiri-jednostavan, stabilan, a naizgled hladan. Ipak, u njemu se krije suština Balkana: prostor razapet između četiri […]
Mesec u Blizancima u aspektu sa Uranom-Marija Raspućin
Marija Raspućin bila je kćer čuvenog ruskog mistika Raspućina, iscelitelja i savetnika kraljevske porodice Romanov. Ona nije bila samo Raspućinova ćerka. Bila je žena iz koje je govorila porodična priča, puna bola i emotivne nestabilnosti. Da li je ona bila čuvar porodičnih vrednosti umesto majke, bez koje je rasla, živeći ceo život u senci svoga oca i pokušavajući da pronađe vlastito svetlo? […]
Davolje igralište i 18.
Datum 18. nosi u sebi 1 koji se vezuje za dan i podne, trenutak kada je svetlost izrazita, a svest jasna i 8 koji pripada zori kada tama prelazi u svetlost, a nova snaga se rađa. Kod osoba rođenih danju snaga broja 1 i aktivnost broja 8 stvaraju uporan, dominantan, izdržljiv karakter. Kod noćnog rođenja naglašene su životne borbe vezane za odnos sa ocem, mogućnost fizičkih povreda ili situacije koje zahtevaju veliku unutrašnju snagu da bi se prevazišle. Jedan od poznatih primera koji je vezan za ovaj datum je Nelson Mandela, ličnost čija je biografija potvrda snage broja 18-dugotrajna borba, sposobnost i upornost koja je uticala na dalji tok istorije. Rolilala Mandela rođen je 18. jula 1918. godine sa numerološkim kodom 718, u selu Mvezo, u porodici koja je pripadala plemenu Tembu. Otac mu je bio glavni savetnik vrhovnog poglavara naroda Tembu. Datum njegovog rođenja 18. spaja broj 1 kao vođstvo i 8 kao borbu. Kada mu je bilo dvanaest godina, otac je preminuo, a on postaje štićenik glavnog poglavara naroda Temba. Upravo tamo je, slušajući starije kako pričaju o hrabrosti svojih predaka i njihovim borbama protiv kolonijalne vlasti, počeo da sanja o tome da i sam jednog dana doprinese slobodi svog naroda. Osnovnu školu pohađao je u selu Qunu. Tamo […]
Jedan Stelijum u Ribama-ispit istrajnosti i vera u sebe
Priča o Dragi Ljočić je priča o prvoj ženi lekaru u Srbiji. Rođena je 1855. godine u Šapcu. Osnovno obrazovanje završila je u rodnom gradu, a Veliku školu u Beogradu 1872. godine, u vreme kada je većina žena bila nepismena. Draga nije želela život ograničen brakom i domaćinstvom jer je u porodici imala uzor u bratu koji se školovao u Švajcarskoj, pa je i sama krenula tim putem. Dispozitor Stelijuma je Jupiter u 9. kući u Vodoliji, što je kuća visokih znanja, medicine. Studije medicine započela je u Cirihu, gde je 1879. godine diplomirala, postavši jedna od prvih žena lekara u Evropi i prva u Srbiji i na Balkanu. Kao studentkinja napustila je studije kako bi učestvovala u srpsko-turskim ratovima kao bolničarka. Za svoj rad bila je odlikovana činom poručnika. Učestvovala je i u Srpsko-bugarskom ratu, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Paradoks njenog života leži u činjenici da je u ratovima bila priznata kao lekar, a u miru joj je to pravo bilo uskraćeno. Za zaposlenje u državnoj službi bilo je potrebno imati odslužen vojni rok što žene nisu mogle da imaju. Čak ni njeno ratno iskustvo i čin nisu bili dovoljni. Ministarstvo unutrašnjih dela u početku nije želelo ni da prizna diplomu iz Ciriha. Tek posle intervencije kneginje Natalije Obrenović, Dragi je dozvoljeno da polaže dodatni ispit pred komisijom beogradskih lekara. Ispit je položila, ali joj je dopušten samo privatni rad iako je predsednik komisije, ugledni beogradski lekar, konstatovao […]
Merkur u Ribama u konjukciji sa Plutonom-sitni službenik i licemerje birokratskog aparata
Nikolaj Vasiljevič Gogolj, pisac ukrajinskog porekla, iako je stvarao na ruskom jeziku, njegov senzibilitet i inspiracija duboko su vezani za ukrajinski prostor i njegovu narodnu kulturu. Potiče iz porodice ukrajinskih kozaka. Otac mu je bio zemljoposednik i amaterski pisac, sklon pozorištu i književnosti. Upravo je on kod sina probudio interesovanje za umetnost. Na porodičnom imanju u Vasiljevki često su se organizovale pozorišne predstave u kojima su učestvovali i članovi porodice i kmetovi. Gogolj je tu prvi put osetio čari scene, glume i pripovedanja. Kroz školovanje nije važio za uzornog učenika, ali se isticao duhovitošću, talentom za pisanje, crtanje i glumu. Pokretao je školske listove, pisao satirične tekstove i učestvovao u predstavama. U Petrograd je došao 1828. godine sa velikim ambicijama, ali i bez sigurnih prihoda. Povezao se sa krugom mladih pisaca i upoznao Puškina, koji je presudno uticao na njegov razvoj. Gogolj je počeo da objavljuje pripovetke i postao poznat kao pisac u čijim se delima mešaju humor, ironija i duboka tuga. Život u prestonici bio je težak. Radio je kao činovnik i privatni učitelj, upoznao bedu sitnih službenika i licemerje birokratskog aparata i ta iskustva će kasnije oblikovati njegovu književnost. U pripoveci Šinjel Gogolj prikazuje sudbinu sitnog činovnika Akakija Akakijeviča čiji se život sudara sa bezdušnim sistemom i biva samleven, a zatim se vraća iz tame kao glas istine i savesti. On je mali čovek, nevidljiv, skroman, sveden na rutinu, reč i papir, niz prepisanih rečenica, mehaničkih pokreta i ponavljanja. Traži samo minimum dostojanstva- jedan šinjel koji će ga sačuvati od hladnoće. Društvo i hijerarhija melju pojedinca, ne vide čoveka, već samo funkciju. Kada mu ukradu jedva kupljeni šinjel, kradu mu identitet, toplinu i poslednju vezu sa životom. Društvo reaguje bez empatije. Nadređeni ga ponižavaju, policija je ravnodušna, svet je gluv za njegovu tugu. Reč malog čoveka nema težinu, njegov bol ne proizvodi nikakvu promenu. On umire zbog spoznaje da ne postoji ni za koga. Posle smrti vraća se kao duh. Ono što nije smeo da izgovori kao živ, izgovara kao mrtav. Luta gradom i svlači šinjele sa prolaznika ne iz osvete, već iz potrebe za ravnotežom. Pravda je zadovoljena tek onda kada oseti strah onaj koji je nekada bio moćan i bezosećajan. Tek tada sistem, makar na trenutak, mora da se suoči sa onim koga je zgazio. Najdublja ironija Gogoljevog sveta je to što Akakije počinje da živi tek posle smrti. Kao […]
Jedan Stelijum u Vodoliji i gost iz budućnosti
Stelijum se sastoji od tri ili više planeta koje su povezane međusobnim konjukcijama. U ovom slučaju, u Vodoliji, teže originalnosti, inovativnosti u radu i humanom odnosu prema društvu i organizacijama. Ovaj vazdušni znak poznat je po inteligenciji i stalno teži promenama. Ne podnosi ograničenja, voli svoju slobodu i svojim slobodnim umom gleda ispred svog vremena. Planete, okupljene […]