Mesec u Devici u konjukciji sa Saturnom-Čarls Bukovski
Mesec kao duša i emocije, a Saturn kao ograničenja. Ova konjukcija postaje težina u grudima gde svaki dah traži kompromis. Saturn i Mesec u aspektu konjukcije u Devici i Čarls Bukovski. Rođen je u Americi koja je tonula pod teretom Velike ekonomske depresije, odrastao u svetu u kome stabilnost nije postojala, a nežnost se doživljavala kao slabost. Njegov otac, ostavši bez posla, gubi i osećaj lične vrednosti, a sav bes, nemoć i frustraciju iskaljuje na sinu. U tom domu nema topline, samo disciplina bez ljubavi koja je svedena na ograničenost u preživljavanju. Teške akne nagrizaju mu lice i samopouzdanje, guraju ga u stranu, dalje od drugih, dublje u sebe. Iz tog bola rađa se osobenjaštvo, a iz osobenjaštva bekstvo u alkohol, knjige, rečenice koje bole, ali i spašavaju. Kroz sopstvenu analitičnost pretpostavlja da neće nigde pripadati, ali će analizirati ono što drugi ne žele ni da vide. Posle srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu, sluša predavanja iz novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac. Kada otac pročita njegove pesme, ne vidi u njima talenat, već sramotu i izbacuje ga iz kuće. Bukovski tada zaista postaje ono o čemu će ceo život pisati-čovek bez oslonca, adrese i sigurnosti. Živi kao beskućnik, spava gde stigne, pokušava da se kao pisac probije u Njujorku, ali neuspeh ga ponovo vraća u Los Anđeles. Upoznaje stariju ženu(Mesec u aspektu […]
Venera u Ovnu u kvadratu sa Uranom i poezija koja miriše na pobunu i strast
Sloboda, izazov, egocentričnost, magnetna privlačnost, moguća je i laka uvredljivost. Hmmm, aspekt afere, brzi ulazak u vezu, a još brži izlazak.
Mesec i Kiron u Biku u aspektu konjukcije-duša kao vinograd, navikla da daje, navikla da čeka
U vremenu koje ženama nije davalo glas, Milica Stojadinović Srpkinja ga je uzela ponosno i jasno. Dostojanstveno je volela ono bez čega nisi čovek-srpski narod, jezik i domovinu. Rano je prihvatila odgovornost i naučila da piše, sama, u doba kada je pismena žena bila izuzetak, gotovo provokacija. Govorila je sedam jezika, svirala gitaru, prevodila Getea i Balzaka, zapisivala narodne pesme, pažljivo slušajući žene iz kojih je izbijala kolektivna memorija naroda i u čijim se redovima preplitala njihova bol. U svom dnevniku ostavila je trag tih susreta, kao čvrste potvrde da istorija ne živi samo u velikim imenima, već i u bolnim glasovima običnih ljudi. Stvarala je u vreme Vukove borbe za jezik i pravopis i stala uz njega bez zadrške. Uz Branka Radičevića i Njegoša, bila je deo generacije koja je verovala da se narod brani rečju iako je u sebi imala duboku ranu, vezanu za osećaj sigurnosti. Njena poezija bila je rodoljubiva. Bila je deo generacije koja je verovala da je Srbija dom i da se narod brani rečima. Slavu nije doživljavala kao cilj, već kao odgovornost. Postala […]
Jedna Venera i Mars u Ribama u aspektu konjukcije i četkica koja ne štedi platno
Vinsent van Gog jedan je od umetnika čije je ime postalo simbol i genija i patnje. Danas ga smatramo jednim od najvažnijih slikara postimpresionizma, ali za života je bio gotovo nevidljiv. Slava, priznanje i razumevanje stigli su tek nakon njegove smrti, kada on više nije mogao da ih oseti. Nevidljiv… Živeo je život obeležen unutrašnjim nemirima. Nije tražio bogatstvo ili […]
Jedna Venera u Ribama u aspektu sa Uranom i ukleti pesnici
Korak po korak, po ivici ambisa…Poglеda gorе, pa opеt dolе. Šta vidi? Jеdno vеliko ništavilo, jеdno vеliko ništa. Vеličina uma i tragеdija bitisanja i postojanja. Stvarali su, zaogrnuti plaštom nеshvaćеnosti i odbačеnosti. Moje boemstvo-fantazija je Remboovo lutanje marginama, između stvarnosti i vizije, praznih džepova i pohabane odeće. Boemstvo je nužda u potrazi za lepotom koja ne postoji u realnom svetu. Ne postoji… Ljubav je ideal, nešto što se traži, ali se nikada ne poseduje. Pripadnost se nalazi u univerzumu, velikom, hladnom, ali nedostižnom. Jesenje veče. Rosa pada po njegovom čelu, hladno je, a on je inspirisan. Samo je inspirisan. Transformiše svoju patnju u stvaranje i nastaje pesma. […]
Jedna Venera u Ovnu u aspektu konjukcije sa Saturnom i Marsom i Ukroćena goropad
Neke žene ne pristaju da budu tihe i blage i zato bivaju proglašene za problematične. Katarina iz Ukroćene goropadi nije goropadnica jer ne ume da voli, već zato što ne pristaje na ljubav koja je ograničava. Katarina na prvi pogled deluje kao oličenje prkosa i neukrotivosti. Opisuju je kao divlju mačku i paklenog đavola. Društvo pokušava da objasni […]
Mesec Saturn u Vodoliji u aspektu konjukcije-distancirana osetljivost i Šarlot Bronte
Hladna emocija i osećanja koja su naučena disciplini i izdržljivosti. Prerano sazrela duša, naučena da se oslanja na sebe. Šarlot Bronte je bila žena teškog života, punog samokontrole, ali nikada beživotnog. Gubici najmilijih, uskraćenost za mnogo toga i osećaj da ljubav mora da se zasluži, uz emotivnu težinu, stvaraju osobu distanciranih osećanja čija rasuta energija prelazi u postojanost. Šarlot Bronte je pisala jer joj je nedostajala nežnost i zato njena emocija ima veliku snagu. Bila je povučena, a u svojoj tišini je čuvala lični identitet. U taj njen unutrašnji prostor niko nije imao pravo da udje bez razumevanja istog. Samoća nije bila bekstvo, bila je uslov da ostane svoja. Ljubav je bila pitanje dostojanstva jer nije pristajala na odnose po cenu lične slobode. Volela je samo ako je mogla da stoji kao ravnopravna, svesna i celovita. Ljubav bez poštovanja za nju je bila gubitak sebe. Roman Džejn Ejr govori o usamljenom siročetu koje je veoma rano naučeno samodisciplini, odricanju i izdržljivosti. Odrasta bez zaštite, topline i sigurnosti, ali u toj surovosti oblikuje svoje biće. Od malih nogu jasno joj je ko je i šta ne želi da postane. […]
Jednostavan Mesec u Vodoliji i komplikovana Vera Pešić
Duša koja ne pripada, stoji na nekoj ivici, i uvek je pomalo izvan nekog kruga. Svedena emocija i sposobnost da vidi ono što drugi ne smeju da vide. Vera Pešić, srpska Mata Hari, žena bez sigurnog mesta koje bi je zadržalo, sa unutrašnjim žarom koji se nije mogao umiriti. Život je između lojalnosti i izdaje, strasti i distance, kao da je sopstvenu sudbinu posmatrala sa visine, apsolutno svesna da nema prava na slabosti. U svetu u kojem su žene bile nečije supruge, ljubavnice ili senke, Vera Pešić je vrlo rano razbila taj niz. Sa samo šesnaest godina ulazi u brak iz neke romantične iluzije, a tri godine kasnije izlazi iz njega razvedena i svesna da joj takav okov ne može biti dom. Razvod za nju nije bio poraz, već prva jasna odluka da želi da živi samo po svom scenariju. Odlazak u Beograd označava početak njenog stvarnog života. U gradu u kome se sudaraju ideologije, ambicije i tajne, Vera se kreće samouvereno, prirodno, a gotovo neprimetno. Upoznaje ljude sa svih strana, partizane, Nemce, četnike, diplomate, obaveštajce. Bliskost sa njima nikada nije bila bez cene, ali ni bez kontrole. Ljudi su joj prilazili, poveravali joj se, zaljubljivali se u nju, ali je nisu posedovali. Jednostavna, kroz prisutnost nedostižna, a svaki osmeh i pogled su je vodili ka novoj informaciji. Špijunirala je za sve strane, Nemce, Britance, Francuze, partizane, četnike, ne iz ideološke lojalnosti, već iz lične logike preživljavanja i moći. Govorila je šest jezika, razumela kodove ponašanja, slabosti i ambicije. Znala je kako se zavodi, sluša, ćuti i govori tačno onoliko koliko treba. Ovde je inteligencija oružje, a emocionalna distanca štit. Volele su je žene i muškarci, a ona se toga nije odricala niti se pravdala bilo kome. Umetnost zavođenja bila je za nju način da izrazi svoju ličnu slobodu i zadovolji radoznalost. Govorila je otvoreno da prvo radi za sebe, pa tek onda za druge. Ta rečenica je najbolje oslikavala put […]
Venera u Vodoliji i Simon de Bovoar
Venera u Vodoliji ne pristaje na posedovanje i ne veruje u forme. Ljubav za nju nije ugovor, već prostor slobode u kome dve svesti mogu samostalno da se razvijaju i rastu. Simon de Bovoar bila je francuska književnica i filozofkinja egzistencijalizma, politička aktivistkinja, feministkinja i teoretičarka. U 21. godini postala je najmlađi diplomirani filozof na svetu i deveta žena koja je uspela da uđe u ovaj zatvoren krug intelektualaca muškaraca. Iznad svega bila je žena koja je volela drugačije, mislila hrabrije i živela ispred svog vremena. Veza sa Žan-Pol Sartrom bila je sve osim konvencionalne. Nisu živeli zajedno, nisu se venčali, nisu želeli da pripadaju jedno drugom. Sklopili su savez uma i slobode. Priznavali su da su potrebni jedno drugom u intelektualnom, mentalnom i transcendentalnom smislu. Svakoga dana su se viđali u različitim lokalima gde su razmenjivali misli i ideje, čitali jedno drugom napisano i nikada nisu objavili ništa, a da jedno […]
Venera u Vodoliji u konjukciji sa Plutonom- Kvazimodo i Esmeralda
Spoj nespojivog, tačka u kojoj se sudaraju lepota i nakaznost, svetlost i tama, čežnja i nedostižno. U priči o Kvazimodu i Esmeraldi simbol suprotnosti koje se privlače baš zato što ne mogu da se uklope i ljubavi koja prkosi logici i poretku sveta. Venera u Vodoliji u konjunkciji sa Plutonom-ljubav koja izlazi iz granica mogućeg, ljubav koja se ne rukovodi razumom, već silom koja ruši sve norme. Kvazimodo, emotivno biće, zatvoreno u nakazno telo koje svet odbija da vidi, voli Esmeraldu čistog srca, odano, kao neko ko je prvi put otkrio da je čovek u očima nekog drugog. Njegova ljubav je nenametljiva, ali neuništiva, ljubav koja ima snagu preobražaja. Vidi je onakvom kakva jeste, kao slobodnu, nesputanu, živu. Esmeralda je svetlost, lepota koja zrači, sloboda koja opija, ideal koji Kvazimodo ne može da dotakne, ali menja njegovo biće samim tim što postoji. Za nju je ljubav pokret, sloboda, dah, pravo da bude svoja, nikada tuđa. Ne pristaje da bude zatvorena u okvire očekivanja, da voli po pravilima drugih, da bude vlasništvo. U svetu koji se zaklinje u pravdu, izneverio ju je onaj kome je srce predala. U njegovom pogledu verovala je da vidi sigurnost, a našla je izdaju. U njegovim rukama očekivala je spas, a dočekala je propast. Izneverilo ju je i slepo i neumoljivo društvo. Osuđena je nepravedno, bez prava na glas, bez prava na istinu jer sloboda koju je nosila u očima smeta pravilima koja su drugi postavili. U mraku nepravde jedino je Kvazimodo ostao njen nevidljivi čuvar, jedini koji je razumeo njen bol. Prezren od svih, ustao je protiv svih zbog nje, štitio je kao svetinju koju nikada nije smeo da dotakne. Bio je spreman da žrtvuje svoj život ne zato što mu je pripadala, već zato što niko drugi nije umeo da vidi ono što je on video-okovanu dušu koja pleše, neukrotivo srce, dušu deteta-žene koja ne zna da mrzi. Mnogi su je voleli, ali je njihova ljubav bila trgovina, interes, površna, bez emocije. Samo je on voleo bez zahteva, […]