Mars u Blizancima ratuje rečima, udara satirom kao sabljom. On može da ogoli istinu i nasmeje narod do suza. Ovo je duhovitost i borba kroz ironiju, vojnik koji, umesto uniforme oblači komedije, buntovnik koji puca replikom, a ona pogađa pravo u licemerje jednog društva. Njegova energija trči, menja pravac, provocira, smeje se i beži u poslednjem trenutku, kao da se igra igre skrivanja s moralom i shvatanjem jednog naroda. Kroz svoje likove–policajce, činovnike, ljude na položajima i važna lica secirao je bez krvi sebičnost, glupost, sujetu, birokratsku korumpiranost, prazne titule bez znanja i kompetencija. Večiti provokator, pisao je ono što drugi nisu smeli, napadao istinom kroz smeh koji ujeda. Njegove komedije su borba protiv gluposti, bahatosti, sistema koji je truo iznutra, a ofarban spolja.
Mars u Blizancima ogleda se u hrabrosti da govori brzo, jasno, pronicljivo komedijama koje su postale ogledalo u kome se i danas vide, jasnije nego ikad, naše mane, slabosti, smešna i tužna lica. Da je danas među nama, Nušić bi se, verovatno, samo nasmejao onim svojim polusmehom koji govori sve. Sve ono što je opisivao kroz likove i varoške priče humorom i ironijom danas bi gledao u neograničenim količinama na svim ekranima. Bio bi presrećan zbog toliko materijala, apsurda, besmisla da ne bi znao da li da piše komediju ili tragediju. Ovo je svet iz njegovih dela, samo sa digitalnom birokratijom bez prosute kafe po spisima predmeta. Korupcija je tehnološka, a glupost globalna.
Postali smo junaci njegove komedije. Život prolazi kao Gospođa ministarka, brzo i promenljivo, Sumnjivo lice može biti svako od nas, a nikada se više nije lagalo, obećavalo, glumilo, preuveličavalo i manje mislilo svojom glavom. Ništa se nije promenilo! Dok se smejemo njegovim likovima, ne primećujemo da gledamo sami sebe, samo što je danas ogledalo veće i jasnije. Publika smo svi mi, a najveća tajna komedije je u tome što se čovek uvek najiskrenije smeje sebi verujući da je na sceni neko drugi. I Nušić bi nam se poklonio dok predstava traje!