Čežnja za nepoznatim svetovima i neshvatljivim visinama pokreće unutrašnje promene, stvorene od suza i neostvarenih snova. Kada te promene prestanu da budu most ka spoljašnjem
—Ćutanje je teško samo onima koji ne misle. Ivo Andrić Ćutati, ćutim, ćutanje Esej o ćutanju Isidore Sekulić zaustavlja svakodnevnicu. Na prvi pogled samo odsustvo govora, a zapravo posebno duhovno stanje u kome čovek postaje najbliži sebi. —Ćutati, ćutim, ćutanje. (Velika je stvar ćutanje, Isidora Sekulić) U razgovoru sa ljudima govorimo, objašnjavamo, dokazujemo, raspravljamo. Kada ostanemo sami sa sobom, nastupa sasvim drugačiji prostor gde reči više nisu dovoljne. Ćutanje je zagonetnije čak i od sna. San nas odvodi u svet slika koje često ne razumemo, a ćutanje na mesto gde slike nestaju. Ostaje samo svest. Čovek više nije ograničen. Granice prestaju da postoje i ostaje prostor beskraja. Nije svaka tišina ćutanje. Možemo sedeti potpuno nemi, a u nama besni bujica misli, planova, strahova, uvreda i osveta. Takva tišina je šapat koji ostaje na površini čoveka. Nasuprot je duboko ćutanje u kome čovek dolazi do svoje duhovne suštine. Postoje istine koje se ne mogu izgovoriti. Reči mogu biti lepe, precizne i snažne, ali nikada nisu jednake onome što zaista osećamo ili spoznajemo.
Lotika Cilermajer predstavlja jedan je od likova čija književna obrada ima osnovu u stvarnoj istorijskoj ličnosti. Lotika je zaista postojala. Bila je poljska Jevrejka koja se doselila iz Krakova u Višegrad
6. kuća je prostor svakodnevice, rada i iskušenja kroz koja se čovek popravlja.Simbolizuje rad, skroman, gotovo nevidljiv, čoveka čiji se život sveo na funkciju,svakodnevnicu i
Тragična sudbina, magnetska privlačnost i fatalni prkos. Anika. U davnim vremenima, koje Andrić naziva Anikinim, Višegrad je obavijao težak i opasan vazduh kad god su bila otvorena Anikina vrata. Nije
Putovanje kroz tri sveta-pakao, čistilište, raj. Božanstvena komedija kao simbolduhovnog razdora, preobražaja i razvoja.Pakao i preobražaj…Dante se gubi u mračnoj šumi kao u moralnoj krizi.
Nikolaj Vasiljevič Gogolj, pisac ukrajinskog porekla, iako je stvarao na ruskom jeziku, njegov senzibilitet i inspiracija duboko su vezani za ukrajinski prostor i njegovu narodnu kulturu. Potiče iz porodice ukrajinskih kozaka. Otac mu je bio zemljoposednik i amaterski pisac, sklon pozorištu i književnosti. Upravo je on kod sina probudio interesovanje za umetnost. Na porodičnom imanju u Vasiljevki često su se organizovale pozorišne predstave u kojima su učestvovali i članovi porodice i kmetovi. Gogolj je tu prvi put osetio čari scene, glume i pripovedanja. Kroz školovanje nije važio za uzornog učenika, ali se isticao duhovitošću, talentom za pisanje, crtanje i glumu. Pokretao je školske listove, pisao satirične tekstove i učestvovao u predstavama. U Petrograd je došao 1828. godine sa velikim ambicijama, ali i bez sigurnih prihoda. Povezao se sa krugom mladih pisaca i upoznao Puškina, koji je presudno uticao na njegov razvoj. Gogolj je počeo da objavljuje pripovetke i postao poznat kao pisac u čijim se delima mešaju humor, ironija i duboka tuga. Život u prestonici bio je težak. Radio je kao činovnik i privatni učitelj, upoznao bedu sitnih službenika i licemerje birokratskog aparata i ta iskustva će kasnije oblikovati njegovu književnost. U pripoveci Šinjel Gogolj prikazuje sudbinu sitnog činovnika Akakija Akakijeviča čiji se život
Merkur u Ribama i misli u slikama, intelekt koji svet i sanja i opisuje rečima u kojima je misao kao voda-obojena senkama, intuitivna, prepuna vizija i snova. Jovan Dučić, pesnik, esteta sa manirima i visokim standardima, mislio je u metaforama, slikama koje se prelivaju jedna u drugu i rečima koje otkrivaju samo ono što treba. U njegovim delima dominira duhovna potreba, puna određene
Ovde nema granica, a svet se gleda iz ugla koji drugi samo pokušavaju razumeti. To su reči slobodne, buntovne, vizionarske. Merkur u Vodoliji ne traži da bude shvaćen. Virdžinija Vulf je tražila istinu, makar ona i bolela. Svest nemirna, prozirna, a beskrajna. U njenim romanima Ka svetioniku i Gospođa Dalovej reči su kao strujni napon, bez pretpostavljene logike, a svaka
Merkur u Jarcu- stabilan, odmeren i mudar. U njemu se spajaju iskustvo i odgovornost. Ovde je reč kao trag u snegu koji ni najjače sunce ne otapa. Tako je pisao i Branko Ćopić, rečima iza kojih se krije odgovornost i hladnoća, kao staro ognjište napuštene kuće. Istina nije u praznom govoru, već u tišini sela,