Teme za dušu

Ivo Andrić nije bio jedan od pisaca čija je reč poletna i lepršava. Nije bio jedan od njih. Njegov genij isklesan je od drugačijeg, težeg materijala, iz

—Bože, da mi ozdravi majka! Ova priča se ne dešava samo u knjigama. U svom surovom, ogoljenom obliku dešava se, upravo sada, u životu mnogih

Kada su Pisma iz Norveške prvi put objavljena 1914. godine, književni svet nije bio spreman da ih čuje. U ratnom vremenu nisu naišla na odjek, čak su i okarakterisana kao izdaja u trenutku nacionalne borbe za slobodu. Tek mnogo kasnije pronalaze svoje čitaoce.  U vremenu kada su žene retko pisale, posebno prozu, Pisma iz Norveške stvaraju svoj put.  Traže da se zadržimo i razmislimo jer ne

—Snimati filmove za mene, najpre i pre svega, znači ispričati priču. Ta priča može da bude neverovatna, ali ona ne treba nikada da bude obična.

Momčilo Nastasijević rođen je 6. oktobra 1894. godine u Gornjem Milanovcu, u porodici neimarskog porekla. Osnovno obrazovanje započeo je u rodnom gradu, nastavio u Čačku, a završio u Beogradu, gde kasnije upisuje studije francuskog jezika i književnosti. Tokom Prvog svetskog rata boravi ponovo u Gornjem Milanovcu, dok se po završetku rata njegova porodica trajno seli u Beograd. U tom periodu Nastasijević se kreće u krugu pesnika i umetnika, ali ostaje po strani u odnosu na dominantne književne tokove.  Po okončanju studija zaposlio se kao profesor u beogradskoj gimnaziji, gde je radio sve do smrti. Za razliku od većine svojih savremenika, relativno kasno započinje sa objavljivanjem književnih dela. Prvu zbirku poezije, Pet lirskih krugova, objavljuje 1932. godine. Iako je zbirka prepoznata u užim književnim krugovima, pesnik je u tadašnjim antologijama uglavnom bio zastupljen pojedinačnim pesmama.  Njegova poezija se razlikuje od drugih jezikom, stilom i pogledom na svet. Egzistencija ljudi kod njega ne zavisi od razočarenja ili loma, izazvanog Prvim svetskim ratom.  

Žorž Sand, Aurora za svoju porodicu, rođena kao Amandina Dipon u Parizu 1804. godine, bila je žena ispred svog vremena. U tadašnje vreme želela je slobodu…  U epohi Napoleonovog zakona žene su bile pravno gotovo nevidljive. Nije pristajala na ulogu poslušne supruge i majke. Brak sa baronom Kazimirom Dudevantom doneo joj je dvoje dece, ali ne i ravnopravnost. U tom odnosu osećala je ličnu i društvenu stegu.  Posle osam godina braka napušta porodični dom i odlazi u Pariz, gde započinje novi život. Tamo piše, radi kao novinar, slika i bira muško književno ime Žorž Sand kao znak otpora i samopotvrde. Oblačila se u mušku odeću, pušila, govorila otvoreno i slobodno, ali njena borba nije bila protiv muškaraca, već protiv  nepravde. Verovala je da žena mora imati pravo da sama odlučuje o svom telu, radu i ljubavi.  Iz te životne filozofije nastala

Leonardo da Vinči i njegova inteligencija koja kao da je dolazila iz nekog drevnog sveta. Slušao je ono što univerzum govori kroz materiju, sposoban da vidi što je drugima bilo  nevidljivo.  Nije razdvajao umetnost, medicinu, filozofiju

Franc Kafka, pisac jevrejskog porekla, rođen je u Pragu, a ostavio je poseban trag u književnosti 20. veka. Bio je  povučen, bolešljiv i gotovo nepoznat kao pisac do kraja svog života. Ipak, njegova unutrašnja drama oblikovala je dela koja su promenila način na koji razmišljamo o svetu, sopstvenom identitetu i krivici.  Kafka je odrastao u Austro-Ugarskoj monarhiji, u porodici u kojoj je dominirao snažan, autoritativan otac. Taj odnos bio je ključan za Kafkin psihološki razvoj. Otac je predstavljao silu, ambiciju i uspeh u društvu, a Kafka je bio melanholičnog duha, introspektivan i stalno je preispitivao sopstvenu vrednost. Osećaj nedovoljne vrednosti i straha od autoriteta koji mu je nametnuo

Marija Raspućin bila je kćer čuvenog ruskog mistika Raspućina, iscelitelja i savetnika kraljevske porodice Romanov. Ona nije bila samo Raspućinova ćerka. Bila je žena iz koje je

Mesec kao duša i emocije, a Saturn kao ograničenja. Ova konjukcija postaje težina u grudima gde svaki dah traži kompromis.   Saturn i Mesec u aspektu konjukcije u Devici i