Merkur u Ovnu, simbol direktne komunikacije sa inicijativom. Razmišlja brzo, ponekad impulsivno, uz samopouzdanje u izražavanju. Emil Zola je stvarao bez takta, rečima koje su stizale i do najudaljenijih prostora. Posedovao je hrabrost u pisanju koja menja svet i ne pokorava se nikome. Njegove reči nemaju straha, ne ćuti jer želi da zapali, probudi, udari šamar istine po obrazu laži tadašnjeg francuskog društva.
Korumpirani svet prestonice, kritika sveštenstva u romanu Rim, odbrana prijatelja slikara gde ga javnost osuđuje i cepa novine sa njegovim novim člancima, pisanje o korupcijskoj aferi Drajfus gde u pismu Optužujem optužuje vojsku, zbog čega je osuđen i morao da pobegne u Englesku, sve su to teme koje su ga dovodile u nezavidne položaje. Nikad se nije plašio da otkrije tamnu stranu života, dok je verovao i u moralne vrednosti čovečanstva.
Nana je roman koji je u Zolino vreme bio skandal, upozorenje, prozor ka iskrivljenom svetu aristokratije lažnog morala. Njeni grehovi nisu zastareli, samo danas imaju jaču i skuplju šminku. Nana živi za sjaj zlata, svilene haljine i raskoš koji joj ne pripada. Ulazi u veze iz koristi, ne iz ljubavi. Muškarci su joj finansijski izvor. Prodaje im osećaj moći, oni njoj kupuju lažni glamur. Dete joj smeta, podseća na obavezu, prekida igru moći i zabave. Žene iz Zolinog visokog društva prezirale su Nanu, nazivale su je bludnicom, opasnošću, pretnjom, a od nje su kupovale maštanje, slobodu, oslobođenje od muževljevih pravila. Ona povremeno oseti krivicu, ali je brzo prebaci na društvo, uz izgovor da ju je ono takvom stvorilo. Društvo koje kažnjava žene, a nagrađuje njihovu lepotu, traži senzaciju, a onda je razapinje. Ako su oni loši, onda je i njen nemoral samo posledica, a ne izbor.
Nana umire u bedi, bolesti i raspadanju, dok Pariz preplavljuje propast svih vrednosti. Njena smrt je dokaz da društvo troši svoje igračke i baca ih kada se potpuno istroše.
Današnji postulati su slični-veze zbog statusa, stariji sponzori, brendirane torbe, sponzorski ugovori, ostvareni preko tela, a ne talenta, deca ostavljena babama i dadiljama, majke koje poziraju na mrežama dok se deca gase u tišini, moralistkinje koje glasno osuđuju nemoral, a tajno prate, kopiraju i ljubomorno posmatraju. Ubitačnim rečenicama koje prikazuju golu istinu, Merkur u Ovnu ima hrabrosti da kaže ono što drugi skrivaju. Ipak, veruje da svet može postati bolji jer je ponekad najveći čin ljubavi prema čoveku borba za njega, čak i kada se čini da je unapred izgubljena. Reč pretvara u baklju koja svetli i kada je sama.