Sloboda je dragocena svakome koji je razume po onim dragocenim rezultatima što ih ona donosi.
( Svetozar Marković, Srpske obmane, Grafički zavod, Beograd, 1954.)
Ovim rečima Svetozar Marković istakao je svoje političke i lične stavove. Pojam slobode može da razume neko ko je dovoljno hrabar i precizno analitičan da sagleda suštinu slobode i odgovornost koju ona nosi. Svetozar Marković, publicista, književni kritičar, urednik i izdavač, borac za socijalnu pravdu promišljanjem je umeo da razdvoji istinu od iluzije, red od haosa, činjenicu od predrasude. Racionalan, pronicljiv i objektivan, svoje reči birao je pažljivo, zaključke izvodio još pažljivije jer u njegovom umu misao nikada nije ostajala nedorečena. Svaka ideja prošla je kroz sito logike i pažljivo proveravanje i analiziranje. Bez improvizacije, sve izgovoreno i napisano imalo je svoj razlog i svoju svrhu. On je bio taj koji bi primetio grešku u sistemu, propuste u argumentovanju kroz sitnice koje su drugima promicale. Isticao se u temama koje su tražile kritičko mišljenje i precizno opažanje stvari- nauci, pisanju, društvenoj analizi, reformi društva i postojećeg poretka. Teorijskim razmatranjima, projektima i društvenim idejama pristupao je rešenjima koja se oslanjaju na činjenice, a ne na pretpostavke.
Srbija na Istoku prikazuje političko i ekonomsko stanje u tadašnjoj Kneževini Srbiji, kao i smer u kome država treba da se razvija nakon oslobođenja od vlasti Osmanlija. Njegovi stavovi zasnivaju se na idejama o jednakosti i slobodi, uz dobro poznavanje istorijskih, društvenih i ekonomskih prilika. Prikazuje Srbiju kao zemlju koja je između Istoka i Zapada, ostataka feudalizma i potrebe za modernim društvom koje se zasniva na obrazovanju i radu. Kritikuje birokratski aparat i socijalne razlike jer oslobođenje od turske vlasti nije značilo i oslobađanje od nepravdi i neravnopravnosti. Stvaranje pravednog društva zahteva učešće naroda i svest o pravima i odgovornostima. Pitanja o tome šta je sloboda zapravo, da li nezavisnost ima smisla bez socijalne pravde i kako izgraditi poredak u kome narod zaista upravlja i dalje su predmet društvenih rasprava.
Srbija na Istoku je analiza ekonomskih i političkih prilika Srbije toga vremena i poziv na promišljanje o identitetu, ličnoj odgovornosti i budućnosti države kroz stalnu borbu između formalne i realne slobode. O njegovom liku i delu ostalo je zapisano da je začetnik socijalizma koji je zbog svojih ideja i slobode govora završio u zatvoru. Pušten je zbog bolesti od koje je ubrzo i umro. Srbija na Istoku je dokaz da promišljanje koje se zasniva na činjenicama, kritičkoj svesti i intelektualnoj disciplini predstavlja najčvršći temelj napretka jednog društva.