Ratnik tamne energije koja traži izlaz kroz tišinu i unutrašnji nemir, snaga okrenuta ka unutra, borba bez svedoka, strast koja se taloži. Junaci Svetolika Rankovića ćute, misle i polako tonu u sopstvene bezdane, gde svaka pobeda podrazumeva i gubitak, a svaka odluka je u senci krivice.
Pod uticajem ruskih realista ne opisuje stvarnost, već strateški psihu ljudi. Piše o ljudima koje razaraju strasti, ambicije i neizgovorene želje, o malim sredinama u kojima se drama odvija ispod površine, gotovo neprimetno. Njegova proza cilja na ono što se krije iza morala, običaja i društvenih normi. Likovi se bore, ali ne protiv realnog neprijatelja, već protiv sebe.
U toj borbi je snaga njegovih reči. On ne nudi utehu ni izlaz, već tešku istinu. Podseća da su najveće drame nevidljive, a čovek najranjiviji tamo gdje je najstrastveniji.
U romanu Gorski car glavni junak nije heroj, već ličnost čija je moć izrasla iz straha, surovosti i unutrašnje nesigurnosti. Gorski car Đurica dominira prostorom i ljudima, ali njegova moć ne počiva na pravdi ili hrabrosti, već na nasilju i zastrašivanju. Ta moć je mračna, destruktivna, samouništavajuća.
Đurica je hajduk, pljačkaš, gospodar planine, ali rob sopstvenih strasti. Njegova snaga ne donosi mir, već konstantnu napetost i borbu za preživljavanjem. Tragedija njegovog lika je u tome što ne shvata da hajdučka dominacija sakriva njegovu unutrašnju prazninu. Nema meru u postupcima, saosećanje prema bilo kome, ne preispituje svoje postupke i to ga vodi u propast.
Planina u kojoj se skriva je surova, hladna i nemilosrdna, baš kao i on sam. Pisac pokazuje da nasilje nije samo produkt društvenih okolnosti, već se rađa i iz nagona koji su duboko ukorenjeni u svima nama. Gorski car je krajnji produkt onoga što se krije u ljudskoj prirodi kada se strast i moć spoje bez kontrole.
On je primer kako preterana potreba za dominacijom vodi u izolaciju i propast. Ohol i preterano samouveren, posle mnogih zločina iz koristi, loše se ophodi prema Stanki, ženi koja ga verno prati i ne ostavlja takvog kakav je. Kada je ponizi, ona se sveti izdajom. Đurica, gorski car, biva pogubljen jer svaki zločin ima svoju cenu. Mars u Škorpiji ne donosi pobedu, već nemilosrdnu istinu o ceni moći.
U romanu Seoska učiteljica učiteljica je tragična figura. Njena drama se rađa iz osećaja promašenosti i nepripadanja. Okružena ljudima, suštinski je sama, razapeta između ličnih želja i očekivanja društva. U tom sukobu učiteljica Ljubica uvek gubi jer sredina ne prašta izdvajanje, a žena retko dobija pravo na izbor. Njeni izbori nisu uvek ispravni, ali su njeni jer uporno pokušava da pronađe ono što želi-toplo porodično gnezdo.
Obrazovana i samosvesna, ograničena je normama i očekivanjima koji ne priznaju njenu individualnost. Njena snaga je u istrajnosti, ali ta snaga joj ne donosi oslobođenje, već samo trpljenje. Zato je seoska učiteljica simbol neostvarenog života.
Dela Svetolika Rankovića su analiza unutrašnjih sukoba čoveka i tamnih strana ljudske prirode. Kroz njihove borbe, potisnute strasti i neostvarene živote, prikazuje svet u kome su zarobljeni između sopstvenih želja i društvenih ograničenja.
Gorski car i seoska učiteljica su na suprotnim polovima moći, ali dele istu usamljenost. On propada zbog neobuzdane želje za dominacijom, a ona zbog nemogućnosti da ostvari ličnu slobodu. U oba slučaja, drama se odvija duboko u njima.
Ova dela otkrivaju skrivene nagone i psihološke lomove. Podsećaju da su najveće tragedije često nevidljive i da čovek pravu borbu vodi protiv samog sebe.