Potraga za ravnotežom, lepotom i modom koja odiše elegancijom. Umetnički talenti i Margaret Mičel.
Rođena je u američkoj državi Džoržija, u bogatoj porodici, gde je kultura bila svakodnevica, a umetnost i književnost prirodni deo odrastanja. Od malih nogu pokazivala je osećaj za sklad i lepotu svaga oko sebe. U osnovnoj školi zavolela je reč, priču, predstavu, počela je da komponuje kratke drame za školsko pozorište, pronalazeći u njima svoje mesto. Nije bila samo nežna i tanka kao forma na papiru. Jahala je konje, pela se na ograde i drveće, kretala se svetom kao plesačica i u pokretu i tako je nalazila ravnotežu između tela i duha, slobode i discipline.
Smrt majke donela joj je teret upravljanja imanjem, brigu o porodici, poslovne zadatke koji su joj oduzimali lepotu življenja i godine mladosti. Njena privatnost svedena je na minimum, a srce joj je ranio i gubitak verenika. Margaret je u tim godinama odrasla u tišini i snazi koja je tražila samo mir(Venera u Vagi u aspektu sa Saturnom).
Prvi brak bio je težak i neuspešan. Ali, Margaret je imala Džona Marša, čoveka koji je ostao njen saputnik do kraja života. On joj je darovao pisaću mašinu, izvukao njen talenat iz tame i omogućio joj da započne ono što će postati svetski poznato delo– Prohujalo s vihorom.
Devet godina rada(Venera u Vagi u kvadratu sa Saturnom u Jarcu), strpljivo oblikovanje forme svake stranice, detaljno tkanje priča i sudbina junaka, pretvorilo je njeno pisanje u simbol američke književnosti, glas građanskog sveta i unutrašnju snage žene koja traži ravnotežu u haosu.
Kad je roman postao filmski klasik, Margaret se povukla. Odbila je da glumi, odbila je da prisustvuje premijeri jer nije želela da stranci kroče u njen privatni svet, da njenu porodicu i intimu pretvore u spektakl. Džon Marš je sve to čuvao, stvarajući gotovo idealno okruženje u kome je Margaret mogla da cveta i da stvara, štiteći je od svetla reflektora i dosadnih novinara.
Život, koliko god bio harmoničan u malim krugovima doma i ljubavi, nosi trenutke na koje ne možemo da utičemo. Posle njene smrti njeno delo je ostavilo neizbrisiv trag. Džon Marš, koji ju je štitio i voleo, živeo je još tri godine, noseći uspomenu na ženu koja je spajala snagu i gracioznost, umetnost i život, sklad i sofisticiranost.
Margaret Mičel sa Venerom u Vagi je stvarala i čuvala lepotu i balansirala između bola i radosti. Njena priča podseća da istinska snaga žene leži u ravnoteži i umeću da se živi dostojanstveno sa stilom.
U romanu Prohujalo sa vihorom Margaret Mičel piše o ratu Severa i Juga i o ljudima koji ostaju uspravni dok se sve ruši pod njihovim nogama, a u središtu tog vrtloga je Skarlet O Hara, koja je odgajana na Jugu, u sigurnosti Tare, među zelenim poljima, u društvu koje veruje u trajnost. Rat dolazi i odnosi iluzije i sve lepote. Odnosi i partnerstva i nežnost. Skarlet O Hara preživljava zato što trpi poniženja i guta suze jer zna da glad nema moralne dileme(Venera u Vagi u kvadratu sa Saturnom u Jarcu).
Izgovara svoju čuvenu rečenicu:
— Sutra ću razmišljati o tome.
(Mičel, Margaret, Prohujalo s vihorom, Novosti, Beograd, 2006.)
Da li je ovo bila strategija opstanka? Žene u ovom romanu nose rat na svojim leđima dok muškarci odlaze i ginu, staju da hrane, sahranjuju, čuvaju i obnavljaju. Nasuprot nje je Ret Batler, jedini muškarac koji vidi Skarlet onakvu kakva jeste. Njihova ljubav nije nežna, čista, ni laka. To je ljubav dvoje ljudi koji su preživeli previše da bi se lagali. Ret je cinik sa srcem koje je previše bola progutalo, muškarac koji voli Skarlet upravo zbog njenih ličnih vrednosti.
Venera u Vagi u kvadratu sa Saturnom ukazuje da je njihova ljubav sudar partnerstva i odgovornosti, straha i ograničenja u pogrešnom vremenu. Govore jedno drugom istinu kada je već kasno. Rat ih spaja, ali mir ih razdvaja. Kada se svet smiri, njihovi unutrašnji procesi postaju teži od okova.
Prohujalo sa vihorom je roman o ženama koje su primorane da postanu heroine, koje ne pitaju da li mogu, one moraju. Skarlet O Hara ostaje simbol žene koja se ne predaje čak i kada izgubi dete, ljubav, dom i iluziju o sebi.
Na kraju, ostaje samoća i jedna žena koja stoji sama, ali još uvek diše i veruje da postoji sutra iako je sutra daleko. Nosi novu priliku da ponovo izgradi svet iz pepela, bola, ljubavi koja je prohujala, ali nije nestala.
—Uostalom, sutra je novi dan!
(Mičel, Margaret, Prohujalo s vihorom, Novosti, Beograd, 2006.)