Ključ ovog aspekta-oštroumnost, duboki osećaj, rezervisanost, autoritarni stav i Marija Kiri. Nosi u sebi arhetip žene čiji je život satkan od rada, discipline i istrajnosti. Ona je temelj na kome se gradi sposobnost da se ide do kraja, bez povratka i bez kompromisa.
Od detinjstva, Marija Kiri pokazivala je veliku radoznalost i želju za razumevanjem prirode i sveta oko sebe, kao i potrebu da prodre ispod vidljivog, skrivenog, opasnog i nepoznatog. Birala je put posvećenosti i discipline, odricanja, rada koji izjeda, ali i preobražava.
Brojni izazovi su je pratili kroz naučni rad, ali se nije predavala. Za dugotrajne eksperimente, koje je izvodila sama ili sa svojim suprugom, bile su potrebne godine i ogromno strpljenje, a rezultati su često bili minimalni. Znala je da se prava vrednost ne stiče bez žrtve i da se istinsko znanje plaća ličnim gubitkom, ali nije odustajala. Istrajnost joj je bila saveznik, a svaki neuspeh doživljavala je kao znak da je bliže suštini.
Priliku za učenje svega što nije znala do tada nalazila je u svakom padu. Kada bi doživela neuspeh, znala je da je na korak nekom važnom otkriću. Doslednost i ogroman trud nisu ostali neprimećeni. To su bila ogromna, lična odricanja i njena velika žrtva, tolika da bi se na kraju napornog dana čak i onesvestila od gladi jer danima ništa nije jela. Novca nije bilo za sve. Između hrane i nauke, birala je nauku. Zbog svega toga, priznanje i poštovanje u naučnoj zajednici stigli su kao zasluženi plodovi njenog rada. Dobila je dve Nobelove nagrade, za fiziku i hemiju, i tako postala prvi naučnik sa dve Nobelove nagrade. Doktorirala je na Univerzitetu u Parizu i postala prva žena u Francuskoj koja je dostigla taj akademski stepen.
Posle smrti supruga, zauzima njegovo mesto i postaje prva žena profesor na Sorboni. Dobila je mnoge počasne naučne i medicinske diplome, kao i počasna članstva učenih društava širom sveta. Kraljevsko društvo joj je 1903. godine dodelilo Dejvijevu medalju koja se dodeljuje za istaknuta skora otkrića iz oblasti hemije. Tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Voren Harding, 1921. godine, poklonio joj je, u ime američkih žena, jedan gram radijuma u čast njenog naučnog rada. Jedan gram radijuma, koji je, u tom momentu, njoj bio sve(Sunce u Škorpiji u kvadratu sa Plutonom). Nosila ga je u džepu kao suvenir svoje istrajnosti. Taj jedan gram je odvukao u večnu slavu. Danas, nekoliko obrazovnih i istraživačkih ustanova, kao i medicinskih centara nosi ime Marije Kiri.
Ovaj uspeh je zaliven velikom mukom i ogromnim teškoćama. Od svog naučnog rada retko je imala velike koristi, a zbog toga što je bila žena naučnica u muškom svetu, budila je veliko neprijateljstvo kod muškaraca naučnika u Francuskoj. Čak joj i Odbor za dodelu Nobelove nagrade nije hteo dozvoliti da dobije nagradu zato što je bila žena. Naravno, bilo je naučnika koji su umeli da cene njeno znanje, rad i intelekt i priznanja nisu izostala. Nije bilo lako napraviti ravnotežu između ličnog života i profesionalnih obaveza, ali njena vera u nauku bila je jača od svih prepreka. Gradila je sebe kroz znanje, karakter i nasleđe koje će ostaviti za sobom.
Ličnim primerom podseća da je istinska snaga u upornosti i da se ništa ne postiže brzo i preko noći. Ona je inspiracija za sve one koji se nalaze na putu nauke ili bilo koje druge oblasti gde je potrebna disciplina i posvećenost jer je cena svakog pravog stvaralaštva velika. Jedan gram radijuma(Pluton) koji je odvukao njenu snagu i vitalnu energiju(Sunce) u večni život naučnice.
Jedan život i jedan gram radijuma.