Leonardo da Vinči rođen je 15. 04. 1452., sa kodom 134 i ličnim brojem 4.
Broj 1 stoji uspravno, nezavistan, uz viziju i liderstvo. To je lider koji ne sledi, već je sam svoj gospodar, pionir koji ne imitira, već inovira, duh koji ne pristaje, već dominira.
1 kao volja i svesnost, 3 kao enciklopedija znanja, a 4 kao Saturnov simbol reda, rada, trajanja i temelja. Inteligencija mu nije bila akademska, već drevna, povezana sa izvorom svega.
U njegovom umu, medicina i umetnost se nisu razlikovale. Autopsija tela bila je čin poštovanja, akt otkrivanja arhitekture božanskog u ljudskom obliku.
Ono što je za svet bilo svetogrđe, za njega je bilo sveto znanje.
Njegova ruka je bila oruđe stvaranja u službi beskonačnosti. U njoj su se smenjivali crteži letećih mašina, proučavao se protok krvi i Vitruvijanski čovek. Svakim potezom nije crtao formu, već je prenosio impulse iz dublje dimenzije, kao da on ne crta, već da crtanje samo prolazi kroz njega.
Vitruvijanski čovek je mapa čoveka u kosmosu.
Figura upisana u krug i kvadrat koji nosi snažnu simboliku pokretanja. Kvadrat je zemlja kao materija, a krug nebo, beskonačnost, duh i večnost. Čovek stoji između ta dva oblika, razapet, ali savršeno uklopljen.
Čovek kao most između zemlje i neba.
Raširene ruke i noge govore o pokretu, kao da figura istovremeno stoji mirno i širi se u svim pravcima. Simbolizuju ideju da je život kao geometrija, izgleda.
Središte kruga je pupak kao izvor života, veza sa majkom, ali i sa korenima. Središte kvadrata su razum i pokret kroz stabilnost. Slikar tako govori da je čovek istovremeno biće instinkta i biće razuma, prirode i matematike.
Vitruvijanski čovek je harmonija. On poručuje da je savršenstvo moguće kada telo, duh i um stoje u balansu. On je ideja da univerzum ima red, a da je čovek deo tog reda.
Čovek je mali u odnosu na kosmos, ali nosi kosmos u sebi.
Slikar ni život nije živeo u klasičnom smislu-bio je sam, ali ne i usamljen. Nije bio ni umetnik, ni naučnik, ni filozof, ni pisac, ni lekar, a disciplinovan poput monaha bio je sve to.
Broj 4 u kodu dao mu je snagu da traje i posle smri. Postao je sinonim za ljude koji grade mostove između zemaljskog i nebeskog.
Sloboda ne dolazi spolja, ona se dostiže znanjem i mukotrpnim radom. I zato… Njegovo ime je šapat u svakom umetničkom studiju, u svakoj laboratoriji, u svakom srcu onih koji tragaju za znanjem.
A život? Život kao život, nije linija između rođenja i smrti, već krug koji se neprestano širi ka znanju, razumevanju, ali i slobodi.
Leonardo da Vinči nije bio, on jeste! Ono što je utvrdila večnost ne robuje prolaznosti!