Jedna Venera u Škorpiji u kvadratu sa Plutonom-ljubav koja traži posedovanje i po cenu razaranja

Ljubav koja traži potpunost i posedovanje i po cenu razaranja. U tom raskoraku između želje i kontrole rađa se Otelo kao čovek koji voli do tačke gde ljubav više nije spas, već  postaje ili sudbina ili uništenje.  Otelo je cenjeni i hrabri general mletačke vojske, pravedan i čestit i upravo zbog toga izaziva zavist, naročito kod Jaga. Njegova ljubavna priča sa Dezdemonom, ćerkom senatora Brabancija, započinje tajnim brakom koji izaziva bes njenog oca, ali se opravdava pred duždom kada Dezdemona potvrdi da je izabrala Otela iz ljubavi. Zajedno odlaze na Kipar, gde Otelo treba da predvodi odbranu od Turaka.  Na Kipru proslavljaju pobedu, a Jago, Otelov potčinjeni, započinje spletku, vođen mržnjom i željom za osvetom. Manipuliše Rodrigom i Kasiom, uspeva da diskredituje  Kasia pred Otelom i navodi ga da pomoć potraži od Dezdemone.  Nagoveštajima i lažnim dokazima, posebno preko izgubljene maramice, budi u Otelu razornu ljubomoru.  Sumnja raste, Otelo gubi poverenje u Dezdemonu i sve dublje tone u opsesiju njenom navodnom neverom.   Uveren u izdaju, odlučuje da je ubije, dok Jago organizuje napad na Kasia u kojem strada Rodrigo. Na kraju, Otelo davi Dezdemonu, verujući da izvršava pravednu kaznu.  Istina izlazi na videlo zahvaljujući Emiliji, Jagovoj ženi, koja otkriva njegovu prevaru. Shvativši da je ubio nevinu ženu, Otelo se suočava sa sopstvenim zločinom i oduzima sebi život. Jago biva razotkriven i uhapšen, a tragedija se završava slikom uništene ljubavi i čoveka koji je, vođen lažima i sopstvenim strahovima, postao oruđe lične propasti.  Otelo je u početku snažna figura, ponosan, hrabar i plemenit čovek koji svojim delima gradi mesto u svetu koji ga okružuje. Ume da se raduje, da lepo govori, da voli bez zadrške. Ta neposrednost i iskrenost osvajaju Dezdemonu koja u njemu vidi čoveka punog života i  istine.   Iza te spoljašnje čvrstine krije se osećaj manje vrednosti zbog  maurskog porekla i boje kože i potisnuta sumnja da ljubav koju dobija možda ne zaslužuje.  Ta nesigurnost postaje tlo na kojem će izrasti njegova tragedija. Otelo nije čovek koji prirodno sumnja. Upravo zato, kada se u njegov um jednom usadi seme sumnje, ono buja do krajnosti.   Jago prepoznaje tu slabost i koristi je, podrivajući Otelovu  sigurnost u sebe samog. Ljubomora se rađa iz straha da nije dovoljno vredan da bude voljen.  Njegova ljubav prema Dezdemoni, u početku čista i snažna, prelazi u sumnju, potrebu za kontrolom i opsesiju. Ljubav i ljubomora ga razaraju i gubi sposobnost rasuđivanja.  Tragedija Otela nije samo u njegovom činu, već i u načinu na koji do tog čina dolazi. On ubija iz izopačene potrebe da uspostavi red u svetu koji mu se raspada. U njegovoj svesti ljubav mora biti apsolutna ili je nema.   Kada poveruje da je izneveren, on uništava ono što je najviše voleo i veruje da je to pravda. Spoznaja da je bio zaslepljen, da je poverovao laži i da je izgubio ono jedino što mu je davalo smisao je bolna, ali je konačna.  Nemogućnost da pronađe ravnotežu između emocije i razuma vodi ga u propast.   Na kraju, on nije samo ubica.  Ne ostaje zapamćen kao zločinac, već kao čovek koga je sopstvena strast nadvladala i slomila.