Smena epoha i dolazak novih tehnologija oduvek su sa sobom nosili ljudske tragedije o kojima se retko govori. Procep između starog sveta, koji nestaje, i moderne mašinerije, koja neumoljivo gazi oličen je u starom mlinaru koji radije bira svesnu propast nego kapitulaciju pred modernim parnim mlinovima u pripoveci Tajna gazde Kornija Alfonsa Dodea.
To je priča o mlinaru koji odbija da se preda. Njegova vetrenjača i dalje prividno melje pod udarima vetra i postaje spomenik minulom dobu i ljudskoj potrebi za solidarnošću i razumevanjem u trenucima bez izlaza.
Pejzaž Provanse je idiličan, suncem okupan, brežuljci prekriveni veličanstvenim vetrenjačama. Mlinovi su tada bili žila kucavica čitavog kraja, a od tog plemenitog i teškog mlinarskog zanata porodice su živele složno i bogato. Bilo je to doba pesme, vetra i mirisa svežeg brašna koji se širio dolinama.
Nažalost, ta lepa i bezbrižna vremena nisu dugo trajala. Dolazak industrijalizacije i parnih mlinova zauvek je izbrisao stari svet. Tradicionalne vetrenjače su nestajale jedna za drugom, a ponosna brda preuređena su u maslinjake.
Usred tog opšteg tehnološkog meteža i nestajanja tradicije samo je jedan jedini mlin uspevao da prkosno odoli vremenu. Bio je to mlin starog mlinara, gazde Kornija.
Korni, čovek od šezdeset godina, čitavo svoje biće ugradio je u taj mlin i nije mogao da se pomiri sa propašću svog zanata. Očajnički je tražio načine da zaustavi širenje modernih parnih mlinova.
—Majstor Cornille bio je stari mlinar, koji je šezdeset godina proživio u brašnu i volio svoj
posao. Podizanje parnih mlinova gotovo ga dovelo do ludila. Punih osam dana trčao je
selom, okupljao narod oko sebe i vikao iz svega grla kako hoće da otruju Provansu brašnom iz parnih mlinova. “Ne idite onamo dolje”, govorio je, “oni lopovi upotrebljavaju
paru da prave kruh, a to je vražji Izum, dok ja radim pomoću mistrala i tramontane, koji
su dah dobroga Boga…” I tako je mnoštvom lijepih riječi hvalio vjetrenjače, ali ga nitko
nije slušao.
(Dode, Alfons, Pisma iz moje vetrenjače, Nolit Beograd, 1976.)
Kada je shvatio da gubi bitku protiv progresa, duboko povređen povukao se u potpunu izolaciju. Odrekao se društva, zapustio svoj izgled i podigao zidove oko sebe, udaljivši se čak i od rođene unuke Vivete, koja je morala da zarađuje hleb radeći na tuđim imanjima. Njegov mlin postao je zabranjena zona i tajanstveno mesto u koje nikome, pod bilo kakvim izgovorom, nije bilo dozvoljeno da kroči.
Odavno mu niko iz sela nije donosio žito, ali su se krila njegove vetrenjače još uvek okretala. Kada bi ga sreli na putu kako tera svog magarca, natovarenog vrećama brašna, govorio bi da radi za izvoz.
U međuvremenu, u Vivetu se iskreno zaljubio sin lokalnog svirača frule. Kada mu je devojka uzvratila ljubav, mladić je ponosno krenuo ka mlinu da od starog mlinara isprosi njenu ruku. Uz gnev i grube reči gazda Korni ga je besno oterao sa svog poseda, odbijajući bilo kakav razgovor.
Rešeni da se izbore za svoju sreću, mladi odlučuju da zajedno odu kod dede. Kada su stigli na brdo, vetrenjača je radila, ali starca nije bilo kod kuće. Kako su sva vrata bila zaključana, iskoristili su merdevine i tiho se ušunjali kroz prozor mlina. Umesto džakova punih zlatnog žita, dočekao ih je prazan prostor bez ijednog zrna pšenice ili grama brašna. Jedino što su u uglu zatekli bilo je nekoliko starih vreća, napunjenih krečom i građevinskim malterom.
Tada su shvatili strašnu istinu. Korni je svake večeri, pod okriljem mraka, na leđima nosio ove lažne džakove kako bi pred selom odbranio čast i ugled svog preminulog zanata. Čitav rad mlina bio je samo farsa za oči javnosti iza koje se krilo slomljeno srce i ponos koji je radije birao laž nego sažaljenje okoline.
Kada se istina o lažnim džakovima proširila selom, nije izazvala podsmeh, već tišinu, punu poštovanja i tuge zbog mlinarevog stradanja.
Meštani su shvatili koliku je težinu gazda Korni nosio na svojim staračkim leđima, glumeći blagostanje, dok mu se srce kidalo nad praznim mlinom. Odlučili su da ne dozvole da se plamen poslednje vetrenjače ugasi u sramoti i siromaštvu. Tog istog dana seljani su širom otvorili svoje ambare.
Svako je odvojio ono najbolje što je imao, natovarili su svoje magarce i kolica džakovima pravog i čistog žita. Formirala se velika, veličanstvena povorka koja je polako krenula uzbrdo, ka usamljenom mlinu. To je bila kolona dubokog naklona jednom čoveku koji je postao živi spomenik prohujalog vremena.
Kada je shvatio da je njegova tajna iznesena na svetlost dana, gazda Korni je bio očajan, kao ranjena ptica čije je skriveno gnezdo odjednom otkriveno. Ali, kada je ugledao nepregledne kolone seljaka koji mu sa dubokim poštovanjem donose rad, u njegovim starim, umornim očima zasijale su suze olakšanja i duboke zahvalnosti.
Ta slika brda, preplavljenog džakovima pšenice, zbrisala je godine njegove samoće i nakupljene gorčine. Bez ijedne jedine reči mlinar je raširio krila svoje vetrenjače. Pokrenuo je teško, prašnjavo mlinarsko kamenje, a belo, toplo brašno ponovo je poteklo u potocima.
Od tog dana, pa sve do mlinareve smrti, verni seljani su prkosno okretali leđa modernim parnim mlinovima i nastavili da donose svoje žito isključivo u njegov mlin. Ljudska solidarnost i zajedništvo sačuvali su dostojanstvo i dušu čoveka onda kada je neumoljivi točak vremena pretio da sve stare vrednosti zgazi i pretvori ih u prah.
Ljudska čast ne može se zameniti nikakvim tehnološkim napretkom, niti kupiti hladnim profitom. Usamljena vetrenjača gazde Kornija, koja je u tajnosti mlela kreč i malter, opominje nas da je želja za očuvanjem sopstvenog dostojanstva često jača od nagona za preživljavanjem.
Prkos i trijumf kroz složnu akciju seljana dokazuju da zajedništvo i empatija imaju moć da zaustave surove točkove prolaznosti.
Gazda Kornijeva raspevana vetrenjača ostaje večni simbol pobede ljudskosti nad hladnim, bezličnim vremenom.
Uran u Blizancima u trigonu sa Plutonom u Vodoliji od jula 2026. do maja 2028. (korišćenje visokih tehnologija, posebno u medicini).
S obzirom da su obe planete su u vazdušnim znacima, naglasak je na tehnologiji, komunikaciji i informacijama.
Jednom rečju, transformacija čovečanstva.