Čežnja za nepoznatim svetovima i neshvatljivim visinama pokreće unutrašnje promene koje postaju tamnica i prividni mir. U tom dobrovoljnom mraku tajna unutrašnjeg sunca gubi vrednost kada se ljubomorno čuva od sveta jer se istinska svetlost ne može da dostigne bez spremnosti na žrtvu, bol i grubo otvaranje pred nepoznatim.
Duboko pod plavim morem Sedefna ruža je živela u stalnom otporu protiv stvarnosti koju je živela. Dok su oko nje plutale meduze, rakovi i druga bića podvodnog sveta, ona je sanjarila o dalekom, nedostižnom kopnu. Slušajući priče o mirisu ruzmarina, cveću i vetru, morske dubine su joj postale tesna i siva tamnica. To nezadovoljstvo svetom koji je okružuje pokrenulo je duboku, unutrašnju promenu. Svaka suza i neuslišena molitva da ugleda sunce taložile su se i zgušnjavale u njenoj utrobi.
Tako je rođen biser. Ovo malo, unutrašnje sunce je raslo i menjalo njen odnos prema svetu. Čežnja za kopnom ustupila je mesto gordosti. Sedefna ruža je čuvala svoju tajnu samo za sebe, uverena da je bolja i uzvišenija od svih bića koja je okružuju. Izolovala se u miru svoje ljušture i pronašla utehu u savršenstvu svog bisera. Ali, to savršenstvo koje je ljubomorno čuvala od sveta bilo je uvod u njenu tragediju.
Spoljašnji svet o kome je toliko maštala nije je dočekao toplim zagrljajem. Dočekalo ju je surovo otrežnjenje. Gruba ruka ribara istrgla ju je sa morskog dna i izbacila na blještavu svetlost dana. Nije stigla ni da udahne vazduh, ni da uživa u plavetnilu neba koje je toliko želela da vidi. Umesto divljenja, doživela je surovo nasilje jer joj je čovek bezdušno iščupao utrobu, raskidao pluća i oteo njeno jedino blago-biser.
Dok su se ljudi ushićeno divili dragocenosti, njenu ispražnjenu, raskomadanu i krvavu ljušturu bacili su na pesak kao potpuno bezvrednu stvar. Ipak, jedan dečak je prišao bačenoj školjki. Podigao ju je sa peska, nežno očistio i prislonio uz uho. Kroz prazan oklop cele noći je slušao šum dalekog mora. Cenio je njenu lepotu i lečio njeno ranjeno srce. Njegova pažnja donela joj je mir i isceljenje jer je shvatila da vrednost leži u njoj samoj, a ne u biseru koji je iščupan iz njenog srca.
Sedefna ruža je večita žudnja za nečim većim i nezadovoljstvo onim što imamo. Tako možemo da pokrenemo promene, ali i da odemo pravo u opasnosti nepoznatog. Maštajući o nedostižnim visinama, školjka je prezrela sopstvenu stvarnost i pretvorila je svoje sigurne morske dubine u tamnicu. Između mračnog dna i dalekog sunca rođen je biser. Čovek, pohlepan za materijalnim, bezdušno je uništio biće zbog vrednosti jednog bisera i ostavio za sobom samo polomljenu ljušturu.
Dečakovo čisto srce je u praznoj ljušturi prepoznalo istinsku vrednost i dokazalo da je najsvetlije sunce sposobnosti da volimo i iscelimo ono što je svet odbacio kao potpuno bezvredno.