Jednostavno, jedna porodična priča

Žena koja je bez interneta, knjiga i diploma uspela da zna baš sve. Kod moje babe nije bilo moderne psihologije, ali je zato bilo: - Slušaj ti mene! Za svaku situaciju imala je spremnu izreku, a svaki problem imao je kratko, jasno i koncizno rešenje. U slučaju da ne možeš da jedeš: -Poljubi, pa ostavi! Samo ti nemoj da jedeš, ima ko će. Svakodnevne dileme lako je rešavala: -Šta će ti to sine, od toga nema leba. -Dok si pod mojim krovom, biće kako ja kažem! - Ne jedi slatkiše, pokvarićeš zube. Ne pij kafu, izrašće ti rep. -Navuci potkošulju. Zapravo, moja baba je, po svemu sudeći, bila savršeni psiholog pre nego što su psiholozi postojali. Samo što ona nije govorila o emocionalnom i ličnom razvoju. Dok psiholozi traže da postavimo zdrave granice, baba je pričala da ne polažem račune svakome! Dok lajfkoučevi pričaju o jačanju samopouzdanja, ona je govorila: -Glavu gore, nisi ti bilo ko! Čak i za ljubavne probleme imala je jasno rešenje: -Ako te ne poštuje, šta će ti. Kad bih pokušala da opravdam svoj postupak: -Nemoj ti meni te priče! A za život je imala čitav priručnik: -Tri puta meri, jednom seci. -Tiha voda breg roni. I naravno, ona najomiljenija: -Nije zlato sve što sija. Žena koja nije znala šta znači lični razvoj, ali nisam smela da izađem iz sobe, a da ne namestim krevet, nisam smela da pijem kafu, nisam smela da zapalim cigaretu, nisam smela da slažem, nisam smela da ne poštujem starijeg, nisam smela da ne pitam šta treba da pomognem, nisam smela da zakasnim. To nikako nisam smela. Ipak, imala je jednu posebnu sposobnost-u isto vreme da voli i kritikuje. Danas, i pored svega što imamo na raspolaganju, mi smo nikad bolesniji, nesrećniji i nesigurniji u sebe. Gladni i žedni ostadosmo pored svega što je ispred nas. Izgleda da se baba nikako ne da pobediti.