Pluton u Vodoliji je vladao našim nebom poslednjih 20 godina 18. veka. To je bio važan momenat za čovečanstvo jer Pluton nosi transformacije i promene, a Vodolija ideje i reforme. Pa tako i bi. To je doba revolucije u Francuskoj i Americi, doba Deklaracije o nezavisnosti i pravima čoveka i vreme kada se slobodarski duh izborio za ravnopravnost i mogućnost sopstvenih izbora, bez ograničenja. Umesto ruku, počele su da dominiraju mašine. Srbija se, u tom periodu, vekovima unazad, zlopatila pod vlašću Osmanlija. Ulazak Plutona u Vodoliju je doneo razvoj ideja o slobodi, nezavisnosti, borbi za osnovna ljudska prava i napredak. Pred Srbijom su bili veliki dani i krupni događaji koji će se tek kasnije realizovati, ali su koreni nastali upravo tada.
1780.godine rodio se Miloš Obrenović, jedna od najupečatljivijih i najznačajnijih ličnosti srpske istorije, borac za oslobođenje Srbije od vlasti Osmanlija, apsolutista gvozdene ruke kome Srbija mnogo duguje. Njegove određene odluke nekome deluju hirovito, nekome neljudski, nekome previše smelo i hrabro, al jedno je sigurno. Ljudi su uvek isti, i tada i sada, sa istim potrebama i htenjima, željama i snovima, samo u drugom vremenu.
Tradicionalni režim nije mogao da sputa ideje o slobodi i jednakosti. Kroz krize su nastupile radikalne promene, a narod se borio da povrati identitet, nacionalnu slobodu i autonomiju u svakom smislu.
U tom vremenu se, takođe, odvijao i rad Dositeja Obradovića koji zauzima jedno od najznačajnijih mesta u srpskoj kulturnoj baštini. Svojim prosvetiteljskim radom i borbom za unapređenje kulture srpskog naroda kroz narodni jezik, vaspitanje i obrazovanje, bio je predstavnik preobražaja u srpskom društvu, što se i ogledalo u načinu na koji je razmišljao o slobodi, jednakosti među ljudima i obrazovanju. Evropejac u srpskom društvu, želeo je za Srbe samo najbolje. Strastveno je voleo obrazovanje i putovanja, pomoću kojih je to i postao. Ne, on nije doneo samo krompir u Srbiju. Doneo je ideju da se narod može uzdići znanjem, razumom i obrazovanjem. Svoj život je pretvorio u neprekidno traganje za znanjem, putujući gotovo čitavom Evropom i delovima Istoka, od Balkana i Smirne do Beča, Lajpciga, Pariza i Londona. Na tim putovanjima učio je jezike, slušao predavanja iz filozofije, teologije i prirodnih nauka i stekao široko univerzitetsko obrazovanje kao retko ko u to vreme.
Rano je ostao bez roditelja i prošao put od zanatlije i monaha do učenog čoveka koji je shvatio da se istinska mudrost nalazi u otvorenosti prema svetu. Iz različitih kultura uzimao je ono najbolje verujući da znanje treba da bude dostupno svima. Svojim delima Život i priključenija i Sovjeti zdravogo razuma, pisanim narodnim jezikom, približio je književnost običnom čoveku i postavio temelje moderne srpske kulture. Prevodio je i prerađivao Ezopove basne jer mudrost treba deliti i prilagoditi sopstvenom narodu. Bio je i prethodnik jezičke reforme koju će kasnije sprovesti Vuk Karadžić jer je upravo Dositej prvi jasno zagovarao pisanje na jeziku koji narod razume.
Bio je prvi ministar prosvete, osnivač Velike škole u Beogradu i veliki zagovornik obrazovanja, verske tolerancije i jednakosti, uključujući i obrazovanje žena. Njegov značaj za Srbiju bio je u knjigama koje je napisao, kao i u promeni svesti koju je pokrenuo i uverenju da se narod oslobađa i oružjem i znanjem. Dositej ostaje simbol buđenja jedne nacije i početka njenog kulturnog i obrazovnog preporoda. Oblikujući srpsku kulturu i obrazovanje, Dositej je nosilac ideja koje su tražile promenu društvenih vrednosti kako bi se očuvala tradicija i nacionalni identitet.