Teme za dušu

U vremenu koje ženama nije davalo glas, Milica Stojadinović Srpkinja ga je uzela ponosno i jasno. Dostojanstveno je volela ono bez čega nisi čovek-srpski narod, jezik i domovinu.  Rano je prihvatila odgovornost i naučila da piše, sama, u doba kada je pismena žena bila izuzetak, gotovo provokacija. Govorila je sedam jezika, svirala gitaru, prevodila Getea i Balzaka, zapisivala narodne pesme, pažljivo slušajući žene iz kojih je izbijala kolektivna memorija naroda i u čijim se redovima preplitala njihova bol. U svom dnevniku ostavila je trag tih susreta, kao čvrste potvrde da istorija ne živi samo u velikim imenima, već i u bolnim glasovima običnih ljudi.  Stvarala je u vreme Vukove borbe za jezik i pravopis i stala uz njega bez zadrške. Uz

Hladna emocija i osećanja koja su naučena disciplini i izdržljivosti. Prerano sazrela duša, naučena da se oslanja na sebe. Šarlot Bronte je bila žena teškog života, punog  samokontrole, ali nikada beživotnog.  Gubici najmilijih, uskraćenost za mnogo toga i osećaj da ljubav mora da se zasluži, uz  emotivnu težinu, stvaraju osobu distanciranih osećanja čija rasuta energija prelazi u postojanost. Šarlot Bronte je pisala jer joj je

Duša koja ne pripada, stoji na nekoj ivici, i uvek je pomalo izvan nekog kruga. Svedena  emocija i sposobnost da vidi ono što drugi ne smeju da vide. Vera Pešić, srpska Mata Hari, žena bez sigurnog mesta koje bi je zadržalo, sa unutrašnjim žarom koji se nije mogao umiriti.  Život je između lojalnosti i izdaje, strasti i distance, kao da je sopstvenu sudbinu posmatrala sa visine, apsolutno svesna da nema prava na slabosti.  U svetu u kojem su žene bile nečije supruge, ljubavnice ili senke, Vera Pešić je vrlo rano razbila taj niz. Sa samo šesnaest godina ulazi u brak iz neke romantične iluzije, a tri godine kasnije izlazi iz njega razvedena i svesna da joj takav okov ne može biti dom. Razvod za nju nije bio  poraz, već prva jasna odluka da želi da živi samo po svom scenariju.  Odlazak u Beograd označava početak njenog stvarnog života. U gradu u kome se sudaraju ideologije, ambicije i tajne, Vera se kreće samouvereno, prirodno, a gotovo neprimetno. Upoznaje ljude sa svih strana, partizane, Nemce, četnike, diplomate, obaveštajce. Bliskost sa njima nikada nije bila bez cene, ali ni bez kontrole. Ljudi su joj prilazili,  poveravali joj se, zaljubljivali se u nju, ali je nisu posedovali. Jednostavna, kroz  prisutnost nedostižna, a svaki osmeh

Fridrih Niče bio je nemački filozof, filolog, umetnik, mislilac, poznat po svom stavu o  religiji, moralu i društvenim normama. Misli su mu bile ispred vremena,

Junaci njegovih dela su spolja čvrsti, a iznutra u dubokom mraku. Svoje rane nose kao amajlije i ta bol štiti od još većeg bola. Deluju mirno, a u duši čitava vojska neizgovorenih emocija, žrtvi, krivica, želja koje

Živeo je dve ljubavi-jednu uzvišenu i svetlu pre smrti supruge Ruže i onu bolnu i duboku koju je nosio posle njenog odlaska. Njegove pesme, upućene Ruži, bile su pesme radosti,

 Kada su Mesec i Saturn u aspektu konjukcije u znaku Vage, dolazi do neslaganja između emocije i discipline, nežnosti i odgovornosti, potrebe za ljubavlju i straha od odbacivanja. Osećaj da naklonost mora da se zasluži često potiče iz detinjstva koje je obeleženo hladnijim, ozbiljnijim, emocionalno udaljenim roditeljem. Mesec je simbol emocija i potrebe za sigurnošću. U susretu sa Saturnom, koji simbolizuje strukturu, pravila i ograničenja, osećanja su oprezna ili sputana.  Saturn je egzaltiran u Vagi-red, odgovornost i trajnost su na najvišem nivou. Sa Mesecom u Vagi, koji teži harmoniji, lepoti i ravnoteži u odnosima, stvara se sklonost ka zrelim vezama i partnerkama koje su stabilne i pouzdane, ponekad i starijim ili emocionalno zrelijim osobama. Tako se stvara svet u kome se ljubav traži pažljivo, promišljeno i sa dubokom željom za trajanjem.  Vladimir Majakovski i Ljilja