Jedna Venera u Škorpiji u kvadratu sa Plutonom-sudbina ili uništenje

Ljubav koja traži potpunost i posedovanje i po cenu razaranja. U tom raskoraku između želje i kontrole rađa se Otelo kao čovek koji voli do tačke gde ljubav postaje ili sudbina ili uništenje. Otelo je cenjeni i hrabri general mletačke vojske, pravedan i čestit i upravo zbog toga izaziva zavist, naročito kod Jaga. Njegova ljubavna priča sa Dezdemonom započinje tajnim brakom. Zajedno odlaze na Kipar, gde Otelo treba da predvodi odbranu od Turaka. Dok proslavljaju pobedu, a Jago, Otelov potčinjeni, započinje spletku, vođen mržnjom i željom za osvetom. Nagoveštajima i lažnim dokazima, posebno preko izgubljene maramice, budi u Otelu razornu ljubomoru prema Dezdemoni. Dok sumnja raste, Otelo sve više gubi poverenje u Dezdemonu i sve dublje tone u opsesiju njenom navodnom neverom. Uveren u izdaju, odlučuje da je ubije verujući da izvršava pravednu kaznu. Istina izlazi na videlo zahvaljujući Emiliji, Jagovoj ženi, koja otkriva njegovu prevaru. Otelo shvata da je ubio nevinu ljubav, suuočava se sa sopstvenim zločinom i oduzima sebi život. Jago je razotkriven i uhapšen, ali fokus je na tragediji koja se završila slikom uništene ljubavi i čoveka koji je, vođen lažima i sopstvenim strahovima, postao oruđe lične propasti. Otelo je u početku snažna figura, ponosan, hrabar i plemenit čovek koji svojim delima gradi mesto u svetu koji ga okružuje. Ume da se raduje, da lepo govori, da voli bez zadrške. Ta neposrednost i iskrenost osvajaju Dezdemonu. Iza te spoljašnje čvrstine krije se osećaj manje vrednosti zbog maurskog porekla i boje kože i potisnuta sumnja da ljubav koju dobija možda ne zaslužuje. Ta nesigurnost postaje tlo na kojem će izrasti njegova tragedija. Otelo nije bio čovek koji je prirodno sumnjao, ali se u njegov um jednom usadilo seme sumnje koje je bujalo do krajnosti. Jago je prepoznao njegovu slabost i iskoristio je. Ljubomora se rodila iz straha da nije dovoljno vredan da bude voljen. Čista i snažna ljubav je prešla u potrebu za kontrolom i opsesiju. Ljubomora ga razara i gubi sposobnost rasuđivanja. Tragedija Otela nije samo u njegovom činu, već i u načinu na koji do tog čina dolazi. On ubija iz izopačene potrebe da uspostavi red u svetu koji mu se raspada. U njegovoj svesti ljubav mora biti apsolutna ili je nema. Kada poveruje da je izneveren, on uništava ono što je najviše voleo i veruje da je to pravda. Spoznaja da je bio zaslepljen, da je poverovao lažima i da je izgubio ono jedino što mu je davalo smisao je bolna, ali je konačna. Nemogućnost da pronađe ravnotežu između emocije i razuma vodi ga u propast. Na kraju, on nije samo ubica. Ne ostaje zapamćen kao zločinac, već kao čovek koga je sopstvena strast nadvladala i slomila.