—Nasmešite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine. Oprostite životu i svetu što nisu savršeni.
Duško Radović
Spoj mudrosti i vere da život, iako je nesavršen, ipak ima smisla jer čovek je najspremniji da čuje istinu kada se nasmeje.
Njegov humor nikada nije bio lak. Uvek je nosio dozu gorčine jer pravi smeh dolazi iz prihvatanja da svet nikada neće biti mesto bez težine. To je poziv da razumemo razočarenja i naučimo kako da živimo u ovom, takvom kakav jeste.
Video je da ljudi greše, društvo luta, a pravda često kasni. Uprkos svemu tome, birao je da veruje, svesno.
Znao je da čovek ne može biti potpuno dobar, ali je osećao da može biti dovoljno dobar, da svet nije pravedan, ali vredi u njemu tražiti male istine i male pobede.
Sunce u Strelcu nas uči da oprostimo zato što zaslužujemo mir, da se nasmejemo, ne zato što je sve lepo, već zato što smo razumeli da najveća snaga sveta leži upravo u tome što ima mane, ali ga ipak ne odbacujemo.
Filozofija života nije u savršenstvu, već u sposobnosti da volimo život i kad je nesavršen. Jednostavnost je uvek iznad komplikovanja, a humor kao lek.
—Kolicni je vrabac, a koliko je u njemu života i radosti. U njemu je, mogli bismo reći, samo duša. Iz malog tela i velike duše lakše izrastu krila nego kad je, kao kod nas, obrnuto.
Duško Radović
Pisao je skečeve, aforizme, najave, odjave, pesme i priče. To su bile male filozofije svakodnevnog života. Nije držao predavanja, nije bio iznad ljudi, bio je među njima.
Govorio je o sitnicama, komšijama, navikama, slabostima koje svi prepoznajemo, a iza tih malih tema uvek je stajalo pitanje smisla, odgovornosti, poštenja i ljudskosti.
Sve je izrečeno jednostavno kao filozofija koja se živi.
Njegova legendarna emisija Beograde, dobro jutro svako jutro…Jedna od najpoznatijih radio-emisija na prostorima bivše Jugoslavije, deo svakodnevnice.
Njome je pronalazio smisao, menjao način na koji razgovaramo, izgovarao ono što prećutkujemo, otkrivao male slabosti naše duše. Direktno i bez zadrške, kroz humor koji pecka i razotkriva, terao nas je da se prepoznamo ili zapitamo zašto se nismo prepoznali.
—Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite-možda ste srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
Duško Radović
Nije znao odgovore, ali je postavljao pitanja. Zato njegove reči i danas traju… Nisu vezane za vreme…
—Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.
Duško Radović