U raspravi je ubio poznatog rimskog makroa, Ranuća Tamasonija i posle toga je napustio Rim. Lutao je po Italiji. Lutao, tražio sebe i naslikao Sedam dela milosrđa koja su zasnovana na Jevanđelju po Mateju.
Barokno remek-delo, kontrast svetla i tame i, naravno, Karavađo.
Pokret ruke koji pokazuje da je milosrđe most između greha i iskupljenja, čoveka koji pada i Boga koji ga podiže.
Likovi su mu prljavi, umorni i bosonogi. Milosrđe se ne dešava na nebu, već u tesnim, mračnim ulicama.
Svetlost…
Svetlost pada na ruke koje daju, na tela koja nose, na pogled koji oprašta.
Tama…
Tama ostaje svuda okolo, gusta i teška… Da li je svetlost jača ako sija iz tame?
U numerologiji broj 7 traži smisao i nosi potrebu da se izađe iz svakodnevnice i oseti sloboda sopstvene duše.
Broj 7 postavlja pitanja i ne prihvata površne odgovore.
U igri senki i svetla milosrđe je zakon univerzuma- broj 7. Na slici tama nije neprijatelj svetlosti, ona je njeno igralište. Bez gustih senki zraci ne bi imali snagu otkrovenja. Sedam dela milosrđa, sedam pokreta ruku kao duhovna piramida u kojoj se svako dobro delo uzdiže i slaže na putu ka vrhu.
Tela na slici su blizu, pokreti kao da se prepliću, čak su i njihovi pogledi međusobno povezani(2). Svetlost im klizi niz ramena, hvataju je dlanovima(5), pada na lica koja trpe. Tama postaje ljudska slabost(0), a svetlost milosrđe(1).
Numerološki brojevi 9 i 7 su potreba za nečim višim. Broj 9 simbolizuje uzvišenu umetnost i nosi u sebi sve ono što je proživljeno. On je put od početka do kraja, ispunjenje ciklusa i spremnost na novo rađanje kroz stvaranje.
Broj 5 ukazuje da ruka daje i prima svetlost istovremeno jer ono što damo uvek se nekako vrati. Nedodirljivo, a prisutno(9). Nedodirljivo jer prava povezanost ne zavisi od fizičkog dodira. Ona je emotivna i duhovna(9).
Broj 2 govori o poverenju i sposobnosti da se otvorimo i dozvolimo drugome da uđe u naš prostor. Tada se rađa snaga koja jača kada dvoje postanu jedno u nameri, u veri, u osećanju.
Broj 3 je Sveto Trojstvo i religija, spoj tela, duše i duha.
Misli i dela u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koje nosi vera kroz uzvišenu emociju, potpuni su samo uz najviši stepen ljubavi, žrtve i prisutnosti duha u nama koji sve povezuje u jednu celinu.
Karavađo je rođen 29. 09. 1571. godine, sa numerološkim kodom 257 i ličnim brojem 7 kao višom oktavom svesti. Njegov datum rođenja, 29. simbolizuje njegovu uzvišenu dušu(2 9) koja oseća i vidi predskazanja darom od Boga.
Vode je intuitivni osećaji kroz snove i suze koje je krio. Vode u veliki broj iskušenja putem na kom nije bilo odupiranja osim preko platna.
Sišao je u tamu da bi spoznao sopstvenu istinu, tragao je za smislom kroz kontraste.
Slikao je ljude sa ranama, grehom, ali i nadom. Na njih pada svetlost koja je otkrovenje.
Ta ista svetlost pada na trenutak milosti, pogled kajanja i na ruku koja prašta.
Na ovom platnu senke daju smisao susretu svetla i tame, a njegovo ime nam ostaje kao svedočanstvo da je umetnost put duše.
Život mu je bio buran, pun bežanja i sukoba, a umetnost precizna na platnu na kome je uporno osvetljavao sopstveni mrak.
Kontradiktorno, zar ne?
Slikao je ljude sa ranama, grehom, ali i nadom.