Nije to samo balet…Beli labud je ljubav koja veruje, a crni je iskušenje koje vara. Između njih stoji čovek, potpuno rastrzan između istine i iluzije. Tragedija jedne ljubavi na mirnoj površini jezera, gde se ogledaju strast, izdaja, ali i večna čežnja za ljubavlju.
Ovo nije samo balet.
Petar Iljič Čajkovski rođen je 7. 05. 1840. u Rusiji, numerološkog koda 347, sa stepenima 6 i 1. U trigonu je imao 6 i 7.
Već u ranim godinama pokazivao je natprosečan talenat i osećaj za muziku i note, na neobičniji način od drugih. Drhtaj duše, pretočen u zvuk.
Ono što ga je izdvajalo jeste 7 u trigonima. Niko pre njega, a ni posle, nije pisao emocije u muzici jer njegove kompozicije Labudovo jezero i Patetična simfonija nisu samo note. One su lični pečat svega onoga što je mogao da ponudi, a postalo je vanvremensko.
Broj 7 u trigonima jeste genijalnost koja dolazi iz unutrašnje haotične dubine, kroz kompozicije, koje su bile njegov jedini lek i protiv samog sebe i protiv sveta. Čitavog života nosio je svoju seksualnost kao teret. Biti homoseksualac u Rusiji 19. veka, u društvu u kome je takva istina bila ne samo sramota već i potencijalna kazna, nije bilo lako.
Brojevi 6 i 4 i 7 i 4 u kvadratu su dužnosti života koji mora da se prikloni pravilima da bi se uklopio. Zbog toga je sklopio brak koji se pretvorio u ličnu katastrofu. Društvena pravila su njegovoj prirodi nanosila nemerljivu štetu.
Bio je slobodan jedino kada komponuje…
Njegova poslednja simfonija nazvana je Patetična kao da najavljuje kraj. Mnogi proučavaoci njegovog lika i dela misle da je tim delom dao pečat umetničkom i ličnom životu.
Da li je njegova smrt bila posledica kolere, samoubistva, emotivnog sloma ili svega zajedno nikada nećemo saznati. Takva smrt je logičan kraj života jer je hodao po tankoj liniji između tuge i stvaranja, između očaja i inspiracije.
Ljubavni lom je bio strašan za njega(6 4 u kvadratu-otplata karme kroz porodične odnose) jer je shvatio da ne može da voli ženu i da sve što mu je ostalo je umetnost.
Tada je pokušao da se potapanjem u hladnu vodu razboli i umre. Voda mu je bila umetnost, spas, smrt, ali i jedini mir. Ona ga je i dotukla. Popio je neprokuvanu vodu i razboleo se od kolere, od čijih posledica je umro, baš kao i njegova majka.
Smrt osam dana posle premijere Patetične simfonije. Kompozicija koja lebdi iznad svih nota, rečenica i misli.
Bio je javni protivnik društva i sistema u kome je živeo, ali se bunio kroz umetnost(7 6 u kvadratu).
Njegova dela se sviraju širom sveta, u dvoranama, na baletskim scenama, u filmovima. Krcko Oraščić uveseljava decu, Evgenije Onjegin je omaž ljubavi, Labudovo jezero kao večna tragedija lepote. Snaga broja 4 iz kvadrata i tačka gde je težina osećanja i umetnost i život.
U društvu koje ga nije prihvatilo ostavio je trag koji ono više ne može da izbriše.
Trigonska pobuna broja 7 odzvanja kroz njegov muzički opus. Živeo je večitu borbu između genijalnosti i očekivanja. Rodio se u pogrešno vreme. Život mu nije bio slobodan, ali njegova muzika jeste.
I danas plešemo sa njim.
Labudovo jezero je jedno je od najromantičnijih i najtragičnijih dela u istoriji baleta. U muzici i priči koju je napisao sudaraju se ljubav, izdaja i sudbina kroz snažan kontrast između belog i crnog labuda.
Beli labud, princeza Odeta, simbol je čiste i nevine ljubavi. Danju je zarobljena u labuda zbog zle čarolije, a noću ponovo postaje devojka. Njena ljubav prema princu Zigfridu rađa se uz mesečinu na jezeru, gde muzika diše zajedno sa vodom i krilima labudova. Duša joj je nežna i krhka jer veruje da ljubav može razbiti tu čaroliju.
Nasuprot njoj stoji crni labud, Odilija, zavodljiva, mračna i varljiva. Njena senka je stvorena da prevari princa. Dok beli labud predstavlja istinu i vernost, crni labud nosi masku strasti i obmane. U dvorani, punoj svetlosti i muzike, princ biva zaveden njenom pojavom i obećava ljubav, ali pogrešnoj ženi.
Rađa se izdaja, ne iz zle namere, već iz zaslepljenosti srca.
Kada Odeta shvati šta se dogodilo, njena tuga postaje duboka kao jezero, a ljubav između nje i princa prelazi u žrtvu.
U mnogim verzijama baletske priče njih dvoje biraju da se suprotstave zlu čak i po cenu života jer je njihova ljubav jača od čarolije koja ih razdvaja.
Labudovo jezero nije samo balet. Svetlo i tama…
Najčešća verzija je da se utapaju u jezeru poslednjim pokretom, kao tuga, koja je previše lepa da bi bila samo bol. Voda ih ne dočekuje kao smrt, već kao povratak, kao da ih je oduvek čekala. Duše im se spajaju i u toj dubini nema više čarolija. Samo je mir.
A jezero i dalje ostaje isto, dok čuva tajnu dvoje koji su se u njemu izgubili da bi se pronašli(6 koji ide oktavno u 9, u uzvišenu umetnost).
Balet nije samo ono što se vidi, balet je deo duše. Zato Labudovo jezero nije samo balet.