Hladna emocija i osećanja koja su naučena disciplini i izdržljivosti. Prerano sazrela duša, naučena da se oslanja na sebe. Šarlot Bronte je bila žena teškog života, punog samokontrole, ali nikada beživotnog.
Gubici najmilijih, uskraćenost za mnogo toga i osećaj da ljubav mora da se zasluži, uz emotivnu težinu, stvaraju osobu distanciranih osećanja čija rasuta energija prelazi u postojanost. Šarlot Bronte je pisala jer joj je nedostajala nežnost i zato njena emocija ima veliku snagu.
Bila je povučena, a u svojoj tišini je čuvala lični identitet. U taj njen unutrašnji prostor niko nije imao pravo da udje bez razumevanja istog. Samoća nije bila bekstvo, bila je uslov da ostane svoja.
Ljubav je bila pitanje dostojanstva jer nije pristajala na odnose po cenu lične slobode. Volela je samo ako je mogla da stoji kao ravnopravna, svesna i celovita. Ljubav bez poštovanja za nju je bila gubitak sebe.
Roman Džejn Ejr govori o usamljenom siročetu koje je veoma rano naučeno samodisciplini, odricanju i izdržljivosti. Odrasta bez zaštite, topline i sigurnosti, ali u toj surovosti oblikuje svoje biće. Od malih nogu jasno joj je ko je i šta ne želi da postane.
Njena emocija je duboka i snažna, ali osećanja ne preuzimaju vlast nad njenim dostojanstvom. Ne pristaje na poniženje, čak ni onda kada bi joj ljubav mogla doneti sigurnost, društveni status ili materijalni mir. Poštenje prema sebi i odanost sopstvenim vrednostima za nju su važniji od bilo čega.
Džejn Ejr nije priča o nekoj romantičnoj devojci koja čeka da bude spasena, već o ženi koja bira samoću umesto gubitka identiteta. Kada odlazi od Ročestera, ona ne odlazi jer ga ne voli, već zato što ne može da izda sopstvene moralne principe. Njena emocija je bolna, ali čvrsta.
Emotivna težina likova se oseća u njihovim monolozima i razmišljanjima, u borbi između potrebe za bliskošću i potrebe za samopoštovanjem i sposobnost da se izdrži samoća bez gubitka svog ja.
Sreća nije nešto što se podrazumeva ili dobija bez neke cene, a dostojanstvo je osnov svake ljubavi. Lake emocije ne grade osećanja koja imaju temelj, granice i odgovornost.
Džejn Ejr je priča o ženi koja ne traži savršenu sreću već pravo da ostane svoja. Njena snaga je sposobnost da izdrži samoću, tišinu i bol, umesto da se skloni u kompromis koji bi je razorio.
Ljubav se ne idealizuje, emocija se potiskuje i ne pušta se da vlada. U toj ljubavi se raste tek onda kada su obe strane celovite i ravnopravne. Tu leži najdublja istina Šarlot Bronte– žena može da voli snažno, a da ostane cela.
I najveća bliskost ponekad pravi granicu, a prava povezanost se dokazuje kroz odanost. I zato Džejn Ejr ostaje nepokolebljiva potvrda dostojanstva kao najveće vrednosti ljubavi i kao delo posvećeno samodisciplini, kontroli i izdržljivosti.