Priča o Momi Kaporu–umetniku koji je živeo nagonski, strasno i bez kompromisa
Sunce u Ovnu nosi hrabrost, impulsivnost, životnu strast i neustrašivost pred sudbinom. Ovan kao prvi astrološki znak kreće prvi, ne čeka dozvolu, ne plaši se. Takav je bio i Momo Kapor, slikar, pisac, novinar, boem, večiti dečak neukrotivog duha. Njegovo Sunce je gorelo snažno, uvek okrenuto životu, ali i radoznalo u odnosu na smrt.
Rođen u Sarajevu 1937. godine, još kao dete obeležen je tragedijom. Tokom bombardovanja Sarajeva u aprilu 1941. godine nemačka bomba je pala na staru, trošnu kuću, gde se sklonio sa majkom i bakom. Majka ga je zaklonila svojim telom i poginula, a Momo je preživeo zahvaljujući njenoj žrtvi. Taj trenutak, to prvo jutro rata i prvi susret sa smrću urezaće se u njegov senzibilitet zauvek. Poginuo je kad i njegova majka, ali je nastavio da hoda.
Momo je završio Likovnu akademiju, ali ga je život vodio šire od platna, ne u statiku, već u akciju. Bio je slikar, ali i pisac koji je rečima slikao gradove, ljude i vreme. Njegove knjige – Una, Zoe, 101 priča, Foliranti , Beleške jedne Ane bile su prozor u jedan paralelni svet, gde ironija i nežnost idu ruku pod ruku. Pisao je kao što je i živeo – brzo, duhovito, direktno, sa energijom koja ne priznaje poraz.
Sunce u Ovnu je pokretač promena koje su u njemu probudile i boema i intelektualca, melanholika i šarmera, Sarajliju i Beograđanina. Dva puta se ženio, voleo žene, ali i slobodu. Njegov dom bile su kafane i ateljei, a ljude je voleo da posmatra i pretače ih u priče.
U njegovim delima oseća se večiti sukob između potrebe za bliskošću i potrebe za nezavisnošću, između čistote deteta i zrelosti koju prouzrokuju gubici i patnje. Iako je do kraja nosio tragove prošlosti, nikada nije prestao da veruje u lepotu trenutka.
U poznijim godinama postao je svedok i hroničar jednog sveta koji nestaje–Beograda kakvog više nema. Govorio je nestrpljivo i strastveno. Pisao je o svakodnevici kao o večnosti.
Umro je 2010. godine, ostavivši iza sebe delo koje probija granice u svim segmentima. Nisu ga zanimale akademske forme, bio je svoj, autentičan i neponovljiv.
U susret Suncu u Ovnu sećamo se Mome Kapora kao nekoga ko nije želeo da bude niko drugi osim on sam. Njegovo Sunce je volelo, stradalo, stvaralo i živelo bez kočnica i rezerve jer život, kako je govorio, nije proba. Bio je i ostao svoj.