Merkur u Strelcu je um koji u moru informacija traga za smislom, želi da pronikne u srž, da proširi svest. To je čovek koji pita, sumnja i sanja. Ovde komunikacija nije samo razmena misli i ideja, ona je oružje, most i istina u traganju za širim horizontima.
Mileva Marić Ajnštajn je imala Merkur u Strelcu. Bila je žena čiji je um bio daleko ispred svog vremena, a glas ostao nečujan u istoriji koja pamti samo jedno ime.
Rođena u Titelu, tadašnjoj Austrougarskoj, odrasla je u svetu u kome ženama nije bilo mesto za katedrom, mikroskopom, teorijom. Ipak, postala je jedna od retkih žena upisanih na Državnu politehničku školu u Cirihu, jedina na svojoj grupi, peta upisana na studije fizike i matematike u školi do tada. Blistav um u svetu muškaraca postaje opasnost.
Nosila je kao telesnu ranjivost iščašeni kuk zbog kog je šepala čitav život. Bila je precizna, briljantna i veoma obrazovana. Njena snaga bila je u komunikaciji, a ne u odsečnom i energičnom pogledu. Ta njena nenametljivost privukla je Alberta Ajnštajna.
Počeli su kao studenti, raspravljali o fizici, teorijama, jednačinama. Razmenjivali su pisma, isprepletana formulama, puna teorijskih rasprava, osećanja, zagonetki, predloga i ideja. Njena ljubavna pisma iz mladosti Albertu Anštajnu oslikavaju intelekt koji se ne može ni sa čim meriti. Ta pisma su jedino svedočanstvo o njihovom zajedničkom intelektualnom radu, o dijalogu koji je bio mnogo više od ljubavne prepiske. U tim redovima vidi se i ljubavni i partnerski odnos, ali i to da je Ajnštajn polako, pažljivo i svesno uvlačio Milevu u svoj svet, dobijajući njeno poverenje, uvid, znanje, lojalnost i prisvajajući širinu u razumevanju nauke i sveta oko sebe.
Ta pisma svedoče danas više od bilo kog zvaničnog dokumenta o njenoj ulozi, doprinosu njegovom radu i nauci i potisnutoj intelektualnoj jednakosti. Pitanje koliko je učestvovala u stvaranju i razradi Ajnštajnovih teorija, posebno Teorije relativiteta i dalje ostaje tema naučnih rasprava.
Za ženu s Merkurom u Strelcu istina je bila svetinja iako je bolela. Ona nije tražila priznanje, već razumevanje, a dobila je tišinu jer istorija teško pamti žene.
Nosila je na plećima veliki teret žene genija u vremenu koje nije znalo šta da radi sa takvom ženom. Biti supruga, majka, domaćica, a istovremeno partner u naučnom stvaranju bilo je nemoguće i neodrživo. Ograničenja su počela da se nižu-očekivanje muža da genijalna partnerka bude senka, ljubavnica, razvod, nedostatak finansija, bolest deteta. Ona je ćutala, ali se bunila u sebi jer bunt nije uvek galama i vika. Nekada je to tišina koju svet ne može da podnese jer je ogledalo njegove nepravde.
On je znao da Mileva neće tražiti zasluge. Iskoristio je njeno znanje, poverenje i ljubav. Kada je dostigao slavu, ostavio ju je. Napustio je ženu koja je nosila njegovo ime i njegovu decu. Razveo se i oženio drugom. Onom koja nije pitala, sa kojom je bilo ležernije i udobnije.
Mileva je ostala sama, sa sinom koji je bio teško bolestan, sopstvenim bolom, promašenim snovima i neizgovorenim istinama. Brinula je o detetu bez pomoći, priznanja i javne zahvalnosti. I ništa nije tražila. Pratila je svoj unutrašnji kompas i verovala u pravdu iako je znala da je neće doživeti.
Njena najveća tuga nije bila to što je izgubila ljubav, doživela razvod, postala margina u sopstvenom životu. Njena tuga bila je što nikada nije dobila priznanje koje je zaslužila, što njeno učešće u ranim radovima njenog muža, posebno u stvaranju Teorije relativiteta nije bilo spomenuto nigde, ostalo u senci velikog imena koje je svet voleo da slavi. Bila je rame uz rame sa genijem, a tretirana je kao sluga.
Mileva je bila žena ispred svog vremena, a vreme joj to nikada nije oprostilo. Pisma su sve što je ostalo. Svedoče ne samo o ljubavi, već i o genijalnosti koja je bila potisnuta jer je imala pogrešno ime i pogrešan pol.
Merkur u Strelcu je svetlo koje ne može da ugasi čak ni istorija. Intelekt je veći od sveta u kome je živela i zato je večna. Danas, svaka žena u laboratoriji, svaka devojčica koja voli matematiku, svaka naučnica koja se bori za svoje mesto u svetu korak je bliže Milevi Ajnštajn jer ona nije žrtva. Njena priča nema kraj sve dok njeno ime ne zauzme mesto koje zaslužuje i postane šira perspektiva svih onih koji svoje zasluženo mesto još uvek nemaju.
