Hladna emocija i osećanja koja su naučena disciplini i izdržljivosti. Prerano sazrela duša, naučena da se oslanja na sebe. Šarlot Bronte je bila žena teškog života, punog samokontrole, ali nikada beživotnog. Gubici najmilijih, uskraćenost za mnogo toga i osećaj da ljubav mora da se zasluži, uz emotivnu težinu, stvaraju osobu distanciranih osećanja čija rasuta energija prelazi u postojanost. Šarlot Bronte je pisala jer joj je nedostajala nežnost i zato njena emocija ima veliku snagu. Bila je povučena, a u svojoj tišini je čuvala lični identitet. U taj njen unutrašnji prostor niko nije imao pravo da udje bez razumevanja istog. Samoća je bila uslov da ostane svoja. Ljubav je bila pitanje dostojanstva jer nije pristajala na odnose po cenu lične slobode. Volela je samo ako je mogla da stoji kao ravnopravna, svesna i celovita. Ljubav bez poštovanja za nju je bila gubitak sebe.
Roman Džejn Ejr govori o usamljenom siročetu koje je veoma rano naučeno samodisciplini, odricanju i izdržljivosti. Odrasta bez zaštite, topline i sigurnosti, ali u toj surovosti oblikuje svoje biće. Od malih nogu jasno joj je ko je i šta ne želi da postane. Njena emocija je duboka i snažna, ali osećanja ne preuzimaju vlast nad njenim dostojanstvom. Ne pristaje na poniženje, čak ni onda kada bi joj ljubav mogla doneti sigurnost, društveni status ili materijalni mir. Poštenje prema sebi i odanost sopstvenim vrednostima za nju su važniji od bilo čega. Radije bira samoću umesto gubitka identiteta. Odlazi od Edvarda Ročestera zato što ne može da izda sopstvene moralne principe.
Emotivna težina svih likova se oseća u njihovim monolozima i razmišljanjima, u borbi između potrebe za bliskošću i potrebe za samopoštovanjem i sposobnost da se izdrži samoća bez gubitka svog ja. Sreća nije nešto što se podrazumeva ili dobija bez neke cene, a dostojanstvo je osnov svake ljubavi. Ljubav se ne idealizuje, emocija se potiskuje i ne pušta se da vlada. U toj ljubavi se raste tek onda kada su obe strane celovite i ravnopravne.
Tu leži najdublja istina Šarlot Bronte– žena može da voli snažno, a da ostane cela. I najveća bliskost ponekad pravi granicu, a prava povezanost se dokazuje kroz odanost. Zato je Džejn Ejr nepokolebljiva potvrda dostojanstva kao najveće vrednosti ljubavi i delo posvećeno samodisciplini, kontroli i izdržljivosti.