Marija Raspućin bila je kćer čuvenog ruskog mistika Raspućina, iscelitelja i savetnika kraljevske porodice Romanov, žena iz koje je govorila porodična priča, puna bola i emotivne nestabilnosti. Bila je čuvar porodičnih vrednosti umesto majke, bez koje je rasla, živela ceo život u senci svoga oca i pokušavala da pronađe sopstveno svetlo. Nakon Raspućinove smrti napustila je svoju zemlju, a u izgnanstvu, na stranim scenama i pod šatorima cirkusa, ostala duboko vezana za Rusiju, za dom koji je izgubila, za jezik uspomena. Sa svojim mužem koga nije volela preselila se u Evropu da bi izbegla progon novih vlasti i sačuvala svoju porodicu. Nosila je patnju izgnanika. Nije se libila bilo kog posla, posebno posle muževljeve smrti. Plesala je u kabareu. Plesom je igrala za život, kao Aska Ive Andrića, borila se sa zverima, oličenim u ljudima, plesala je svoj život, koji je bio simbol patnje i duševnog stradanja. Plesom je dizala sebe i onda kada je pad bio neminovan. Potom se zaposlila kao krotiteljka divljih zveri. Kroteći zveri, krotila je unutrašnju zver-bol, gubitak i nostalgiju.
Bila je izgnanik, ali nije dopustila da se zaboravi njena porodica i pređašnji život. Kroz emociju i pamćenje čuvala je ono što revolucija i vreme nisu mogli da unište-uspomene na svoje najmilije koje je prenela svojim potomcima. Jačina njenog bića bila je upravo u tome što je pisanjem emocije prenosila realnu sliku o svojoj porodici da bi je svet utisnuo u sećanje(Uran u Blizancima kao viša oktava Merkura). Pisala je memoare kao molitvu, znajući da se prošlost ne može promeniti, ali se može ublažiti, shvatiti i bolje razumeti. Nije se trudila da opere očevo nasleđe, već da pokaže da senke postoje samo zato što je nekada bilo svetla. Tako je Marija Raspućin postala spona između predstave o duši i same duše, između pisanja i duše. Njena borba nije bila politička, već lična borba koja je štitila ono što se ne može opipati, ali se može osetiti.
Ukrotitelj životinja ne može biti bilo ko jer zver gleda dušu ukrotitelja. Pogled! Kako ukrotiti divlju zver da se umiri, kako joj prići i kakav joj pristup dati? Na postavljeno pitanje dobijamo kao odgovor unutrašnju borbu koja se vodi između impulsa i razuma, između ruke koja želi da dodirne i ruke koja hoće da udari. Ukrotitelj je čovek koji ima svest da razume ritam zveri jer zver ne sluša komande. Ona sluša ton, vibraciju, istinu u glasu. Pogled!
Marija Raspućin nosila je u sebi zver kao svoju sopstvenu strast i strah. Zver se smiruje kada te prepozna i oseti da ne dolaziš da je poraziš, nego da je čuješ. Zato, ukrotitelj nije onaj koji stoji ispred zveri, već onaj koji stoji ispred sebe(Mesec u aspektu sa Uranom).