Neptun u Ovnu od 1861. do 1875.
Beograd. Leto 1862. godine je raskrsnica istoka i zapada, koja diše teško vekovima, sa jezom u kostima. Uske ulice, a velika istorija. Srpski dečak, srpski šegrt, nevino lice budućnosti, silazi ka Čukur-česmi po vodu, kao mnogi pre njega, misleći da voda može biti nevina u gradu gde Osmanlije vekovima dišu kroz zidove.
A onda vrisak! Kratak i krvav. Turski vojnik udara, a dečak pada. To je momenat kad se Beograd zatresao u svojim temeljima. Kao i uvek, srpski narod, porobljen, ali nepokoren, diže glas, pesnicu i pogled. Uličnim borbama komadi slobode rasipali su se po beogradskoj kaldrmi.
Odmazda kukavica uvek dolazi sa visine. Iz tvrđave Kalemegdana, iz utrobe tuđinske vlasti, Turci otvaraju topovsku vatru na grad i bombardovanje Beograda iz 57 topova traje satima. To nije samo obračun sa pobunjenicima, to je poruka da smo još u ropstvu, da je sloboda daleko i da nema napred. Kuće gore, zvuk crkvenih zvona se meša sa vriskom, dok srce i grada i naroda krvari. Ali, iz pepela se rađa novo beogradsko srce. Iz krvi šegrta i bola naroda počinje proces oslobođenja koji niko ne može da zaustavi.
Taj dan, ta česma, taj dečak postaju simbol slobode. Duh tog vremena i san o slobodi koji gori kroz žrtvu. Istorija Srbije nikada nije bila tiha. Ona izvire kao voda sa Čukur-česme, čista, krvava i večna.
U Beogradu više ništa nije bilo isto. Srbija, tada još uvek kneževina pod turskom vlašću, iskoristila je taj trenutak za pregovore. 1863. knez Mihailo Obrenović mudro započinje diplomatsku ofanzivu i uspeva. Kamen po kamen, tvrđava po tvrđava, turska vojska se povlači iz srpskih gradova.
A onda, 1867. godine dogodilo se ono što vekovima nije bilo moguće ni zamisliti–poslednji turski vojnik napušta Beograd. Ključevi grada svečano se predaju knezu Mihailu. Srbija još uvek nije nezavisna država, ali u srcu naroda ona to jeste. To je bila pobeda pamćenja, upornosti i vere u sopstvene snage.
Čukur-česma postaje prag slobode i dokaz da se može promeniti tok istorije.
Neptun je i dalje u Ovnu, a Srbija korača ka nezavisnosti, ne kao sanjar, već kao neko ko zna koliko san košta i spreman je da ga plati.
Već naredne godine, 1868., na tihoj stazi Topčidera, zvuk metka presekao je korak kneza Mihaila. Nije to bio samo atentat, to je bio udarac u samo srce Srbije, u ono što je simbolizovalo snagu i budućnost. Smrt kneza bila je rana iz koje je ponovo progovorila tišina koja je jednom već promenila tok istorije kod Čukur-česme.
Godinu dana kasnije, 1869., iz te tišine izranja Namesnički ustav koji je kneževinu Srbiju uveo u doba ustavnosti. Prvi put u istoriji Srbije skupština je postala zakonodavni organ, sa ograničenim pravima. Ustav je čuvao plamen slobode dok je presto nasledio mladi knez Milan, još dečak pod starateljstvom. Srbija u tim godinama uči da je sloboda put koji se ne osvaja samo puškom, već i ustavom, krvlju, mudrošću i odlučnošću da se više nikada ne robuje.
Godine od 1870. do 1875., bile su godine unutrašnjih borbi, diplomatije i pripreme za ono što dolazi. Knez Milan Obrenović, mlad i nesamostalan, bio je simbol dinastije, ali vlast je bila u rukama Namesništva sve do 1872. Srbija, iako još uvek vazalna kneževina pod Osmanskom carevinom, sve više se ponašala kao nezavisna država. Polako ulazi u fazu modernizacije institucija, izgradnje škola, železnica, infrastrukture, a knez Milan radi na jačanju i stvaranju moderne i savremene vojske.
Svesna da se bez oružja i krvi neće izboriti za poslednji korak slobode, kneževina ulaže u obuku oficira, organizaciju bataljona, nabavku oružja. Oficiri se školuju u Francuskoj i Rusiji, narodna svest se budi kroz štampu, literaturu, patriotske pesme. Ideja oslobodilačkog rata sazreva. Narod nikada ne zna kada će doći trenutak, ali pod Neptunom u Ovnu oseća da dolazi.
Od 30. marta 2025. do 24. marta 2039. godine Neptun je opet u znaku Ovna, a u prvoj polovini avgusta će praviti konjukciju sa Saturnom. I Neptun i Saturn će biti retrogradni u tom momentu. Naredna godina, 2026., obeležena je konjukcijom Neptuna i Saturna. Ova konjukcija biće prisutna duži vremenski period. Kada su obe planete na istom stepenu, to su značajni događaji koji menjaju tok istorije. 2026. su u Ovnu, u direktnom hodu, ali nisu kompatibilne. Saturn, kao realnost, a Neptun kao idealizam. Ova konjukcija se dešava na svakih 36 godina. Poslednja je bila 1989. godine, a pre nje 1953.
Danas Srbija više nije zemlja koja se bori za slobodu od okupatora. Ona je zemlja koja krči svoj put u svetu prepunom haosa, tehnologije, kriza i gubitka identiteta. U deceniji pred nama borbe neće biti samo spoljašnje, već i unutrašnje borbe za istinu, pravdu, za suverenost duha i naroda u svetu u kojem se granice brišu, a vrednosti menjaju.
