Teme za dušu

Momčilo Nastasijević rođen je 6. oktobra 1894. godine u Gornjem Milanovcu, u porodici neimarskog porekla. Osnovno obrazovanje započeo je u rodnom gradu, nastavio u Čačku, a završio u Beogradu, gde kasnije upisuje studije francuskog jezika i književnosti. Tokom Prvog svetskog rata boravi ponovo u Gornjem Milanovcu, dok se po završetku rata njegova porodica trajno seli u Beograd. U tom periodu Nastasijević se kreće u krugu pesnika i umetnika, ali ostaje po strani u odnosu na dominantne književne tokove.  Po okončanju studija zaposlio se kao profesor u beogradskoj gimnaziji, gde je radio sve do smrti. Za razliku od većine svojih savremenika, relativno kasno započinje sa objavljivanjem književnih dela. Prvu zbirku poezije, Pet lirskih krugova, objavljuje 1932. godine. Iako je zbirka prepoznata u užim književnim krugovima, pesnik je u tadašnjim antologijama uglavnom bio zastupljen pojedinačnim pesmama.  Njegova poezija se razlikuje od drugih jezikom, stilom i pogledom na svet. Egzistencija ljudi kod njega ne zavisi od razočarenja ili loma, izazvanog Prvim svetskim ratom.  

Žorž Sand, Aurora za svoju porodicu, rođena kao Amandina Dipon u Parizu 1804. godine, bila je žena ispred svog vremena. U tadašnje vreme želela je slobodu…  U epohi Napoleonovog zakona žene su bile pravno gotovo nevidljive. Nije pristajala na ulogu poslušne supruge i majke. Brak sa baronom Kazimirom Dudevantom doneo joj je dvoje dece, ali ne i ravnopravnost. U tom odnosu osećala je ličnu i društvenu stegu.  Posle osam godina braka napušta porodični dom i odlazi u Pariz, gde započinje novi život. Tamo piše, radi kao novinar, slika i bira muško književno ime Žorž Sand kao znak otpora i samopotvrde. Oblačila se u mušku odeću, pušila, govorila otvoreno i slobodno, ali njena borba nije bila protiv muškaraca, već protiv  nepravde. Verovala je da žena mora imati pravo da sama odlučuje o svom telu, radu i ljubavi.  Iz te životne filozofije nastala

Leonardo da Vinči i njegova inteligencija koja kao da je dolazila iz nekog drevnog sveta. Slušao je ono što univerzum govori kroz materiju, sposoban da vidi što je drugima bilo  nevidljivo.  Nije razdvajao umetnost, medicinu, filozofiju

Franc Kafka, pisac jevrejskog porekla, rođen je u Pragu, a ostavio je poseban trag u književnosti 20. veka. Bio je  povučen, bolešljiv i gotovo nepoznat kao pisac do kraja svog života. Ipak, njegova unutrašnja drama oblikovala je dela koja su promenila način na koji razmišljamo o svetu, sopstvenom identitetu i krivici.  Kafka je odrastao u Austro-Ugarskoj monarhiji, u porodici u kojoj je dominirao snažan, autoritativan otac. Taj odnos bio je ključan za Kafkin psihološki razvoj. Otac je predstavljao silu, ambiciju i uspeh u društvu, a Kafka je bio melanholičnog duha, introspektivan i stalno je preispitivao sopstvenu vrednost. Osećaj nedovoljne vrednosti i straha od autoriteta koji mu je nametnuo

Marija Raspućin bila je kćer čuvenog ruskog mistika Raspućina, iscelitelja i savetnika kraljevske porodice Romanov. Ona nije bila samo Raspućinova ćerka. Bila je žena iz koje je

Mesec kao duša i emocije, a Saturn kao ograničenja. Ova konjukcija postaje težina u grudima gde svaki dah traži kompromis.   Saturn i Mesec u aspektu konjukcije u Devici i

U vremenu koje ženama nije davalo glas, Milica Stojadinović Srpkinja ga je uzela ponosno i jasno. Dostojanstveno je volela ono bez čega nisi čovek-srpski narod, jezik i domovinu.  Rano je prihvatila odgovornost i naučila da piše, sama, u doba kada je pismena žena bila izuzetak, gotovo provokacija. Govorila je sedam jezika, svirala gitaru, prevodila Getea i Balzaka, zapisivala narodne pesme, pažljivo slušajući žene iz kojih je izbijala kolektivna memorija naroda i u čijim se redovima preplitala njihova bol. U svom dnevniku ostavila je trag tih susreta, kao čvrste potvrde da istorija ne živi samo u velikim imenima, već i u bolnim glasovima običnih ljudi.  Stvarala je u vreme Vukove borbe za jezik i pravopis i stala uz njega bez zadrške. Uz

Hladna emocija i osećanja koja su naučena disciplini i izdržljivosti. Prerano sazrela duša, naučena da se oslanja na sebe. Šarlot Bronte je bila žena teškog života, punog  samokontrole, ali nikada beživotnog.  Gubici najmilijih, uskraćenost za mnogo toga i osećaj da ljubav mora da se zasluži, uz  emotivnu težinu, stvaraju osobu distanciranih osećanja čija rasuta energija prelazi u postojanost. Šarlot Bronte je pisala jer joj je

Duša koja ne pripada, stoji na nekoj ivici, i uvek je pomalo izvan nekog kruga. Svedena  emocija i sposobnost da vidi ono što drugi ne smeju da vide. Vera Pešić, srpska Mata Hari, žena bez sigurnog mesta koje bi je zadržalo, sa unutrašnjim žarom koji se nije mogao umiriti.  Život je između lojalnosti i izdaje, strasti i distance, kao da je sopstvenu sudbinu posmatrala sa visine, apsolutno svesna da nema prava na slabosti.  U svetu u kojem su žene bile nečije supruge, ljubavnice ili senke, Vera Pešić je vrlo rano razbila taj niz. Sa samo šesnaest godina ulazi u brak iz neke romantične iluzije, a tri godine kasnije izlazi iz njega razvedena i svesna da joj takav okov ne može biti dom. Razvod za nju nije bio  poraz, već prva jasna odluka da želi da živi samo po svom scenariju.  Odlazak u Beograd označava početak njenog stvarnog života. U gradu u kome se sudaraju ideologije, ambicije i tajne, Vera se kreće samouvereno, prirodno, a gotovo neprimetno. Upoznaje ljude sa svih strana, partizane, Nemce, četnike, diplomate, obaveštajce. Bliskost sa njima nikada nije bila bez cene, ali ni bez kontrole. Ljudi su joj prilazili,  poveravali joj se, zaljubljivali se u nju, ali je nisu posedovali. Jednostavna, kroz  prisutnost nedostižna, a svaki osmeh

Fridrih Niče bio je nemački filozof, filolog, umetnik, mislilac, poznat po svom stavu o  religiji, moralu i društvenim normama. Misli su mu bile ispred vremena,