Merkur u Jarcu– stabilan, odmeren i mudar. U njemu se spajaju iskustvo i odgovornost. Ovde je reč kao trag u snegu koji ni najjače sunce ne otapa.
Tako je pisao i Branko Ćopić, rečima iza kojih se krije odgovornost i hladnoća, kao staro ognjište napuštene kuće. Istina nije u praznom govoru, već u tišini sela, u pogledu vojnika, u dečjem smehu koji prkosi ratu. Istina je u mislima koje izgovaraju sve što je skromno, uz blagi osmeh.
U Ćopićevom svetu svaka rečenica nosila je moralnu težinu. On je znao da čovek mora imati koren. Bez korena, svaka misao je samo vetar. Njegove priče o deci, životinjama, nepravdama i ratovima bile su realne.
Iz te realnosti nastala su dela koja su postala zaostavština jednog naroda, svedočanstvo o vremenu, ljudima i detinjstvu koje je bilo teško, ali je umelo da sanja. Kroz svoje knjige govorio je jezikom naroda.
U Bašti sljezove boje obojio je sećanja na detinjstvo bojama sleza i tugom prošlih vremena. Knjiga o malim, običnim radostima koje čine život velikim, kroz likove dede Radeta, strica Nidže, samardžije Petraka uči nas da čovek nikada ne sme zaboraviti dete u sebi jer upravo u toj dečjoj čistoti leži
jednostavna i večna istina. Realno, zar ne?
Doživljaji Nikoletine Bursaća spajaju prostodušnost i čistotu junaka koji svet posmatra ozbiljno, gde nepravda boli, ali se nikada ne gubi ljudskost. Nikoletina je simbol čoveka iz srpskog naroda koji je pravedan, duboko moralan i zbog toga biva naivan.
Orlovi rano lete – cela knjiga u jednoj rečenici. Dečaci prerano odrastaju i postaju junaci, ali i dalje sanjaju, veruju i nose čisto srce kroz vihor rata. U tom svetu, hrabrost se ne meri snagom, već zakletvom i verom da je prijateljstvo jače od oružja. Još uvek nam zemlja pamti korake dece koja su pokazala da je hrabrost najjača kad je nevina, a detinjstvo najlepše kada se brani osmehom. Jednostavna filozofija Ćopićevog pisanja.
Merkur u Jarcu ne pokazuje mudrost kroz knjige i teorije, nego kroz odgovornost. Dečaci– Jovanče, Stric, Lazar Mačak, Nikolica s Prikolicom, Đoko Potrk, Vanjka Široki, Nik Ćulibrk i devojčica Lunja nisu samo junaci rata, već predstavnici sve dece i pre i posle njihove generacije koja nisu razumela svet odraslih, kao ni njihove zakone, ali su duboko osećala pravdu i čast. Njihova reč, i kad je bila jednostavna, imala je težinu zakletve.
Kroz tišinu planine, sneg i šumu, kroz zbegove, neprijateljske redove, praćeni kišom mitraljeskih metaka, znali su da je borba moranje, da alternative nema, ali nisu prestali da vole i podržavaju jedni druge. Merkur u Jarcu uči da je najveća hrabrost disciplina i sposobnosti da se ostane čovek čak i kad svet postaje bezličan.
Prerano su naučili da život nije bajka. Odrastanjem nisu izgubili dušu, već su je poneli kroz život kao svetlost koja ih je vodila kroz tamu rata.
Branko Ćopić je ostavio trag koji ne bledi. Merkur u Jarcu je znao da reč mora biti temelj. Njegove knjige stoje uspravno kao planine iz kojih je potekao.
Pokazao nam je da se čovečnost ne meri titulama, već osmehom, suzom i glasom savesti koji nikada ne sme prestati da govori. Misao i korektnost ovde hodaju rame uz rame, kao drugovi iz istog rova.
Branko Ćopić bio je glas savesti jednog naroda i razum koji diše emocijom kroz disciplinu. Naučio nas je da ozbiljnost ne isključuje osmeh, a mudrost uvek traži tišinu i poštovanje.