-u susret kvadratu Sunca u Škorpiji i Plutona u Vodoliji-
Crnе i belе figure stoje jedne naspram drugih. Kad igra počne, crno i belo se stapaju. Figure se pomeraju u tišini, ali svaki potez odzvanja. Pešaci idu prvi, uvek prvi, bez pitanja i izbora. Oni najviše stradaju, a najmanje se pamte.
Kraljevi se retko kreću. Njihova moć je u simbolici. Lovci deluju iz senke, po dijagonali. Konji nepredvidivo skaču i prave varke. Topovi idu pravo i direktno.
Ovde ne postoji pomoćna figura, ali u našoj igri ona ulazi u istu (Pluton u Vodoliji). Nije deo igre, ali drži tempo. Ne deluje kao saveznik, a nije ni protivnik. Ima svoju partiju u tuđoj igri. Ponekad pruži konju mračnu putanju, topu pomeri pešaka da bi oslobodio pravac, lovca na diplomatski način usmeri ka dijagonali, a pešaku obeća krunu.
Publika misli da gleda igru. Istinu gledaju i znaju samo oni koji razumeju ćutanje između svakog poteza. Reči Bobija Fišera su da ne igra da bi pobedio, već da uništi um protivnika.
Igra će se, na kraju, završiti. Neki će ustati i reći da su pobedili, a neki da su izgubili i prići će onima koji su pobedili. Boje će se opet izmešati. Osmeh će biti tu, možda i aplauz. Ipak, pogledaj tablu! Figure su porušene, a kralj i dalje mirno stoji. U ovoj igri Mat, kao Pluton u Vodoliji, promeniće taktiku, transformisati svoju snagu i ostati miran kao simbol moći.
Kako pravilno igrati šah i ostati u igri?
U novoj partiji, sa istim aspektom, Sunce u Škorpiji u kvadratu sa Plutonom u Vodoliji posmatramo kroz književna dela Dostojevskog, koji prezentuje igru crnog i belog, svesti i podsvesti kroz psihološku procenu ljudi i likova o kojima je pisao. Junaci mu nisu savršeni, već slomljeni, ogoljeni, progonjeni sopstvenim demonima.
Dostojevski je rođen kao dete carskog sistema, naučen da od malih nogu poštuje hijerarhiju. Rastao je uz disciplinu, obaveze i tihu agresiju. Otac mu je bio lekar u Vojnoj bolnici za siromašne, grub i sklon despotskom ponašanju. Živeo je u porodici gde se poštovanje nametalo strahom. Opirao se svim ograničenjima, institucijama, zakonima, pa i bogu. Ne piše da bi ulepšao svet, već da bi razbio realnost. Samo u njegovim delima šahovska partija se igra u jednom umu. Ta tabla više nije crno-bela, već siva, pritisnuta tišinom misli.Tu figure nisu topovi i konji, već krivica, opravdanje, nada, strah, a mat ne dolazi od protivnika, već od samog sebe.
Raskoljnikov, junak romana Zločin i kazna, siromašan student, usamljen, gurnut je na marginu društva, morala i skrupula. Ubistvo koje je počinio nije čin zla, već posledica gubitka vere u ljude, samoga sebe, pa i sistem. Raskoljnikov pokušava da odigra savršen potez. Ubistvo je njegova hladna kalkulacija, planirana kao šahovski napad lovca iz senke.Veruje da je iznad svih, da zna igru bolje od drugih i da će matirati.
Savest, kao figura na koju nije računao, postaje najjači igrač. U toj dubini mraka, njegova jedina svetlost postaje Sonja Marmeladova, tiha, ponizna, zaboravljena, nebitna bilo kome. Prodajući telo, prehranjivala je porodicu i prolazila svakodnevna poniženja, bez gorčine. Ipak, veruje u čoveka i kada on u sebe više ne veruje.
Sudbonosni susret donosi da Raskoljnjikov daje poslednji dinar koji ima Sonjinoj porodici kada joj umire otac. Veza postaje neraskidiva.
Ona ne osuđuje Raskoljnjikova, ali i ne pokušava da ga popravi. Voli ga takvog kakav je, slomljenog, progonjenog, izmrcvarenog, krivog, nesrećnog. Nagovora ga da prizna svoj zločin. On odlazi u Sibir, na odsluženje kazne, a ona kreće za njim, ne iz osećanja dužnosti, već zbog dubokog unutrašnjeg glasa koji joj govori da treba da ostane uz njega dok se on ne vrati sam sebi. Postaje jedini saveznik u njegovoj unutrašnjoj igri, ne igra za pobedu, igra da ga spasi.
U toj ljubavi nema strasti i idealizacije, ali ima ogromne bliskosti. Kada se vratio iz Sibira, nije se vratio isti. Shvatio je da ne postoji kruna za pešaka koji je pogazio dušu.
Sunce u Škorpiji se ne boji tame. Prolazi kroz stid, bol, pokajanje da bi stiglo do svetlosti. Raskoljnikov se pokajao. Ne zbog kazne, već zbog nje jer ona je ostala, verovala i sačekala buđenje onog ljudskog u njemu. Sunce u Škorpiji u kvadratu sa Plutonom u Vodoliji je preobražaj. Partije Dostojevskog ne završavaju se pobedom ili porazom, već istinom. Na tabli njegovih dela figure padaju, ali, ako duša ustane, igra ima smisla.
Ako duša ustane, igra ima smisla.
