Nostradamus, 14. 12. 1503., sa numerološkim kodom 898. U datumu rođenja je benefik 1 i malefik 4 koji vuku karijerno opterećenje. 1 stremi napred, ka novim horizontima. Međutim, broj 4, koji je, takođe, ukorenjen u njegovom datumu rođenja donosi ograničenja broju 1. Kost koja boli i žulja. Bio je čovek koji je morao da čeka.
Godine su mu bile učitelj, a strpljenje saveznik. Njegova proročanstva nastala su iz promišljanja, proučavanja zvezda, istorije i ljudske prirode.
Vreme ga je oblikovalo, a on je pokušavao da ga razume. Paradoks je u tome što je, da bi predvideo budućnost, morao najpre da izdrži sopstvenu sadašnjost(1-4).
Osporavan od mnogih(4) čekao je uspeh(1). 4(Saturn-Jarac-ženski princip) tražio je vreme, iskustvo i disciplinu. Tražio je da prođe kroz gubitke da bi došao do uspeha i priznanja koji će nadživeti sumnju jer ne daje slavu bez cene.
Lične tragedije, smrt najbližih, nerazumevanje njegovog lečenja od kuge, opasnost od inkvizicije, stalna patnja i težina života, sporo, kotrljajuće, iz godine u godinu. Sve to je uticalo na njegov pogled na svet koji je bio obavijen velom mistike.
Balansirao je između vizije i discipline.
Kada je 4 u njegovom datumu završio proces sazrevanja, nastupio je trenutak kada je svet morao da ga prepozna. Tada je shvaćen kao prorok iz prošlosti kome je vreme, konačno, dalo svoje odgovore i mesto koje mu pripada kao čoveku i kao misliocu. Njegova Proročanstva pronašla su put do dvora i do ljudi. Slava je došla kao posledica istrajnosti.
Lekar, astrolog, prorok, spektar različitih interesovanja, različitih težina, drugačije odgovornosti.
Priznanje je dobio tek posle smrti kao priznanje istorije onima koje savremenici ne razumeju. Njegove reči su nastavile da žive, da se tumače i preispituju, kao da svaka epoha u njima traži sopstveni lik.
Kada je otišao, postao je simbol kao spomenik koji se podiže tek kada čovek više ne stoji ispred njega. Ipak, spomenik nije kamen, već trajanje u svesti ljudi i vekovima koji dolaze.
Vreme koje je pokušavao da rastumači na kraju je postalo njegov najveći saveznik jer ono što je nastalo iz strpljenja i sazrevanja ne nestaje. Ulazi u eone, tamo gde prolazno prestaje, a simbol počinje.
Sve mu je došlo u poznim godinama iako je čitav život imao dar proricanja i sposobnost da predviđa. Kao i kod mnogih velikih ljudi, slava dolazi tek kada je vreme za nju. No, bez tog vremena, bez tih godina čekanja, on ne bi postao onaj Nostradamus koga svet danas prepoznaje.
Stajao je na granici između razuma i intuicije, a svaka generacija je u njegovim proročanstvima pronalazila i bol i razumevanje.
Živeo je u vremenu straha, bolesti i neizvesnosti i u takvom vremenu pokušavao da pronađe smisao. Pisao je skrivajući čista značenja jer je tako bilo sigurnije zbog inkvizicije. U trenutku smrti nije bio samo astrolog, već i cenjeni lekar i savetnik francuskog dvora.
Nostradamus je sahranjen uspravno u zidovima crkve, po svom testamentu. U doba Revolucije Nostradamusov grob je oskrnavljen. Sačuvani ostaci sahranjeni su u crkvi Svetog Lorena, gde se njegov grob i danas nalazi.
Još uvek živi i traje…