U susret Suncu u Jarcu, znaku koji simbolizuje ambiciju, strukturu i odgovornost.
Ideološka figura 20. veka, čovek koji je svojom rečju i svojom pozicijom učestvovao u oblikovanju istorije, a često i sam bivao njenom žrtvom.
Jarac teži smislu i priznanju kroz postojanost. Ćosić je bio do srži disciplinovan, uporan, racionalan, često krut, ali duboko prožet idejom patriotizma. Njegova karijera nije bila usmerena ka ličnom uzdizanju, bila je traganje za mestom svom narodu u vremenu koje ga neprestano gazi.
Od Korena, preko Deoba, do Vremena smrti, beležio je ono što drugi nisu smeli ili hteli. Hroničar nacionalne drame, svedok raspadanja jedne Jugoslavije i rođenja druge, nikada miran, uvek između ličnog, tradicionalnog stava i razočarenja.
U romanu Koreni stvara Aćima Katića, čoveka koji je simbol predaka, zemlje, žrtve i jedne unutrašnje borbe koja razara više od svakog rata. On je nosilac onih teških, duboko ukorenjenih vrednosti jednog naroda i jednog vremena. U njemu živi cela ideologija starog sveta u kome je čast važnija od koristi, a koren dublji od grane. On je oličenje Jarca, uspravan i neumoljiv.
Aćim je čovek dužnosti, bez suza, bez slabosti, bez kompromisa. Njegova reč ima težinu zakona, a pogled nosi čitavu porodičnu istoriju. Često mučen krizom identiteta koja se lomi preko dilema oko oca, nasleđenog i pravog, ličnim mukama zbog gašenja loze jer sin nema naslednika, izdajom drugog sina koji se ženi ćerkom njegovog političkog protivnika ipak ne želi da se menja. Menja se svet oko njega, a on ostaje isti. I tu dolazi do tragedije.
Kao i sam Ćosić, Aćim je osuđen da veruje u nešto što se ruši pred njegovim očima. Gleda kako se sin otuđuje, vrednosti koje je gradio godinama nestaju pod naletom moderne politike i lažne slobode i ne zna da popusti. Ne ume da se prilagodi.
To je ono što je i Ćosić osećao kao javna ličnost. Bio je svedok epohe u kojoj su koreni čupani da bi se posadile ideje koje nikada nisu pustile plod. Njegovo pisanje je uvek bilo više od književnosti. Bilo je opomena i pokušaj da se sačuva ono što vreme briše.
Ćosić je bio i otac nacije i njen buntovni sin. Bio je deo okoštalog sistema, ali ga je i razgrađivao. U njegovim dnevnicima, kasnijim romanima i političkim istupanjima vidi se izmučena savest čoveka koji voli svoju zemlju, ali ne ume više da je prepozna.
Sunce u Jarcu donosi odgovornost, ali i usamljenost kada se nađemo na nekom odgovornom položaju. Ćosić je svoj položaj skupo platio. Bio je hvaljen i napadan, poštovan i odbačen, slavljen narodni pisac, a kasnije marginalizovani političar. Nije odustao jer Sunce u Jarcu ne piše da se dopadne, već da ostavi trag.
U romanu Koreni Aćim Katić je dat kao zaveštanje onima koji dolaze da pamte, ne zaborave i ne odreknu se sebe zarad brzog uspeha. Poruka Sunca u Jarcu je ostati autentičan, posvećen i dosledan.
