Sa Suncem u znaku Strelca tragamo za smislom, idealima, istinom. To je vreme kada brišemo ono što je površno, a hranimo ono što je autentično i slobodno. Upravo o tome govori pisac Jakov Ignjatović čiji je Večiti mladoženja lik koji nikada ne stiže ni do braka, ni do zrelosti, ni do konačne istine o sebi.
Ignjatović, pravnik po profesiji, a psiholog po duhu, svojim romanima je hirurški precizno secirao srpsko građansko društvo 19. veka. Jakov Ignjatović nije bio samo pisac iz potrebe, bio je analitičar duha jednog naroda. Koristio je pero da bi otvorio društvene rane i prikazao šta se nalazi ispod slojeva forme, manira i licemerja tadašnjeg srpskog građanstva.
U vremenu kada je srpska elita u Mađarskoj balansirala između patrijarhalnog nasledstva i novog identiteta buržoazije, Ignjatović je pisao jasno, distancirano, ali sa dobrim poznavanjem slabosti tog novog sloja. Nije ga zanimao spoljašnji sjaj trgovaca, činovnika i obrazovanih mladića, zanimalo ga je šta ostane kada se sve to skine-slabosti, praznina, neodlučnost, veštačka slika stvarnosti i poziranje koji prikrivaju ličnu nesigurnost i komplekse. Njegovi likovi su ljudi koje prepoznajemo u svakom vremenu.
U Večitom mladoženji prikazuje generacijsku i moralnu krizu građanskog sloja, gde sinovi troše ono što su očevi sticali. U liku Šamike Kirića vidimo propadanje kroz hedonizam, lična uživanja, neodgovornost i duhovnu lenjost, a pisac sve to iznosi i predstavlja kroz blagi podsmeh, koji je istovremeno i upozorenje.
Šamika Kirić nije samo glavni junak romana Večiti mladoženja, on je ogledalo koje svako društvo treba da prepozna kao upozorenje. On je mladić koji večno traži, ali ne ume da izabere, čovek koji želi sve, ali se ne vezuje ni za šta. Oduševljen je ženama, ali nesposoban da se posveti i jednoj ženi. On samo može da spozna, ali ostaje potencijal bez odluke i ostvarenja.
U simbolici Sunca u Strelcu, večiti mladoženja je senka svetlosti, onaj koji traži slobodu, ali ne zna šta će s njom. Strelac sanja o istini, ali da bi je pronašao, mora se kretati. Naš mladoženja je u pokretu, ali se kreće u krug.
Ipak, pisac ga ne osuđuje. Pokušava da ga trgne jer će večno ostati u predvorju svoje zrelosti, nikada na vratima svoga života.
Kad Sunce uđe u znak Strelca, možda je vreme da se upitamo jesmo li i mi sami Šamika, i dalje zarobljeni između svojih želja i svojih strahova. Da li smo, dok gledamo u to zimsko sunce, spremni da se pokrenemo ka nečemu većem od sebe?
Dok posmatramo svetlost tog vatrenog znaka, moramo se setiti večitog mladoženje Šamike, ne da bismo mu sudili, već da bismo ga prepoznali u sebi, i, možda, po prvi put odlučili da ne ostanemo u hodniku, već da zakoračimo kroz vrata života.
