Venera u konjukciji sa Marsom je, inače, aspekt naglašenih strasti koje nose emotivnu i seksualnu privlačnost, ali i gubitak kontrole(u aspektu sa Uranom). Od rasplamsale strasti do sukoba, neispunjena očekivanja i Emili Bronte.
Svaka rečenica se igra sa sudbinom gde se rasplet ne prepoznaje. Svaku rečenicu pokreće divlji i neposlušan vetar sa jorkširskih močvara. Pisala je o strasti koja razara, o ljubavi koja preživljava čak i smrt, o ljudima čije su duše veće od sopstvenih života, neumoljivim i nepredvidivim rukopisom.
Orkanski visovi su roman u kome osećanja, ljubav i destrukcija idu do kraja(Venera Mars u aspektu konjukcije). Ovde ništa nije razvodnjeno, već je ispisano jezikom analitične težine i orkanskog nevremena.
Strasti, osveta i destruktivna ljubav, uz surovost prirode, beleže živote ljudi kroz vetrove i izolaciju i tako predstavljaju njihova unutrašnja stanja, najavljujući tragediju. Tragediju kroz oluju…
U središtu romana nalazi se odnos između Hitklifa i Ketrin Ernšo, ljubav koja prevazilazi društvene norme, ali se upravo zbog njih pretvara u patnju. Njihova povezanost nije suptilna ni harmonična, ona je burna, opsesivna i vatreno-demonska.
On je usvojeni brat Ketrin i njih dvoje su nerazdvojni od malih nogu, vezani jakom, natprirodnom privrženošću. Ipak, njegovo nisko poreklo, crn ten i nedostatak obrazovanja komplikuju njihov odnos. Ketrin ga voli, ali ne može da se uda za njega jer taj brak, kroz analitiku, degradira i zato bira brak s drugim muškarcem boljeg društvenog statusa. Postaje supruga, rađa kćerku, ali umire sa ogromnom, neprežaljenom ljubavlju prema Hitklifu. A on…
On postaje rob sopstvenih strasti, nesposoban da pronađe mir ni u moći ni u osveti. Prezire svet koji ga je odbacio i posvećuje svoj život uništavanju svega što ga okružuje, želeći da osveti nepravdu koja mu je naneta...
Ljubav u ovom romanu prikazana je kao sila koja može da uzdigne čoveka, ali i da ga potpuno razori. Sudbina potvrđuje da strast nosi žrtvu koja se ne može izbeći. A oluja…
Aktivno učestvuje u radnji... Orkanski vetrovi i pustoš simbolizuju haos, slobodu i neukrotive ljudske nagone.
Orkanski visovi ostaju snažno i potresno delo jer ne idealizuju ni ljubav, ni ljudsku prirodu. Sudar neobuzdanih emocija i ponosa mogu dovesti do razaranja i čitavih generacija. U toj orkanskoj oluji ostade trajna vrednost ovog romana.
Ljubav, mržnja, ljubomora i želja za dominacijom nisu samo emocije likova, već sile koje oblikuju sudbinu skoro svakog pojedinca. Opet oluja…
Opet oluja, u kojoj tražimo da se uhvatimo, da se pridržimo za sopstvenu dušu, kroz sjaj ili kroz tamu.