Neke žene ne pristaju da budu tihe i blage i zato bivaju proglašene za problematične. Katarina iz Ukroćene goropadi nije goropadnica jer ne ume da voli, već
Venera u Vodoliji ne pristaje na posedovanje i ne veruje u forme. Ljubav za nju nije ugovor, već prostor slobode u kome dve svesti mogu samostalno da se razvijaju i rastu. Simon de Bovoar bila je francuska književnica i filozofkinja egzistencijalizma, politička aktivistkinja, feministkinja i teoretičarka. U 21. godini postala je najmlađi diplomirani filozof na svetu i deveta žena koja je uspela da uđe u ovaj zatvoren krug intelektualaca muškaraca. Iznad svega bila je žena koja je volela drugačije, mislila hrabrije i živela ispred svog vremena. Veza sa Žan-Pol Sartrom bila je sve osim konvencionalne. Nisu živeli zajedno, nisu se venčali, nisu želeli da pripadaju jedno drugom. Sklopili su savez uma i slobode. Priznavali su da su potrebni jedno drugom u intelektualnom,
Spoj nespojivog, tačka u kojoj se sudaraju lepota i nakaznost, svetlost i tama, čežnja i nedostižno. U priči o Kvazimodu i Esmeraldi simbol suprotnosti koje se privlače baš zato što ne mogu da se uklope i ljubavi koja prkosi logici i poretku sveta. Venera u Vodoliji u konjunkciji sa Plutonom-ljubav koja izlazi iz granica mogućeg, ljubav koja se ne rukovodi razumom, već silom koja ruši sve norme. Kvazimodo, emotivno biće, zatvoreno u nakazno telo koje svet odbija da vidi, voli Esmeraldu čistog srca, odano, kao neko ko je prvi put otkrio da je čovek u očima nekog drugog. Njegova ljubav je nenametljiva, ali neuništiva, ljubav koja ima snagu preobražaja. Vidi je onakvom kakva jeste, kao slobodnu, nesputanu, živu. Esmeralda je svetlost, lepota koja zrači, sloboda koja opija, ideal koji Kvazimodo ne može da dotakne, ali menja njegovo biće samim tim što postoji. Za nju je ljubav pokret, sloboda, dah, pravo da bude svoja, nikada tuđa. Ne pristaje da bude zatvorena u okvire očekivanja, da voli po pravilima drugih, da bude vlasništvo.
U vremenu gde ženska individualnost gotovo da nije postojala, carica Elizabeta Bavarska Sisi nije pristajala da živi po pravilima dvora. Nije trpela okvire i nije pristajala na posedovanje. Svaki korak joj je
Ljubav koja traži trajanje, nema puno prostora za romantiku, čvrsto stoji na zemlji i ozbiljno posvećena radu. Ljubav je ovde strpljenje i ono što opstaje. Ne veruje u brza osećanja, voli bez reči, kroz obavezu i teret svakodnevnice. Kod Milovana Glišića to se vidi u načinu na koji opisuje selo, ljude i njihove odnose. Ljubav je vezana za kuću, imanje, čast i zajednicu, emocije se ne rasplinjavaju, već su zbijene i škrte, ali su postojane. Ženski likovi Milovana Glišića su stubovi.
Potraga za ravnotežom, lepotom i modom koja odiše elegancijom. Umetnički talenti i Margaret Mičel. Rođena je u američkoj državi Džoržija, u bogatoj porodici, gde je kultura bila svakodnevica, a umetnost i književnost prirodni deo odrastanja. Od malih nogu pokazivala je osećaj za sklad i lepotu svaga oko sebe. U osnovnoj školi zavolela je reč, priču, predstavu, počela je da komponuje kratke drame za školsko pozorište, pronalazeći u njima svoje mesto i sopstveni glas. Nije bila samo nežna i tanka kao forma na papiru. Jahala je konje,
Venera u konjukciji sa Marsom je, inače, aspekt naglašenih strasti koje nose emotivnu i seksualnu privlačnost, ali i gubitak kontrole(u aspektu sa Uranom). Od rasplamsale strasti do
Simbolika Venere prevazilazi romantična osećanja. Pored ljubavi, Venera predstavlja i lepotu, oblik i estetiku, sve što oku prija i što ima formu. Zato, kroz nju ne izražavamo samo
Ovde se voli kroz intenzivan pogled i ljubav nikada nije u istom obliku, nikada ne prestaje da se pita, izaziva i zavodi. Igra moći u mislima koje rasecaju srce opsesijom i bolom. Frida Kalo se često posmatrala više